Učitelj

Продуктивна способност духа 35

Постоје дакле несумњиво извесне опште особине свесног живота са којима човек и животиња подједнако располажу. Видели смо да су њихови чулни органи исто тако воденице које служе за прераду чулног материјала као и наши; оне такође могу имати духовне способности, које често не само задивљују, него и заводе човека. Па ипак при свем том постоји један психички феномен, који чини такорећи непремостљиву провалу између човека и животиње. Тај феномен јесте продуктивна снага духа. Тиме се враћамо нашем првобитном питању: Где почиње стваралачка моћ духа Да ли та моћ постоји и у животињској свестиг О томе питању постоје два супротна гледишта. Једно одриче друго признаје ту способност животињи. Претставник првога гледишта је природњак Романес, док друго заступа психолог Рибо.

Имагинативно стварање по Романесу претпоставља моћ апстракције. Апстракција је пак условљена способношћу говора. А пошто је животиња лишена те способности, то јој недостаје ни моћ апстракције као главни услов продуктивне снаге духа.

Насупрот Романесу Рибо тврди да се нижи ступњеви стваралачке енергије свести могу наћи каткада и у животињском царству. Ми ћемо овде изложити његову теорију. Он се у своме истраживању ограничава само на птице и на њихово грађење гнезда.... „Ако се посматра вештина грађења птичјих гнезда видеће се да она изискује тајанствену синтезу претстава. . „Да ли ће се рећи да оне то раде инстинктивно, дакле несвеснор Бар се преиначења и прилагођавања типичног грађења на нове животне услове не може означити као инстинктивно. Посматрања па и сами методски експерименти као што су Хуберови, Форелови итд. показали су да су се извесне животиње стојећи пред алтернативом: немогућности грађења или мењања њихових навика одлучиле на последње. Сме ли им се дакле сасвим оспорити проналазачки дар>' Видели смо да је продуктивна снага по Романесу условљена апстракцијом. Рибо сматра да њигова хипотеза о стваралачкој моћи животињског духа не долази у конфликт са овим условом. „Треба само помислити, вели он, да апстракција (или дисоцијација) има ступњеве од којих је најнижи зацело приступан животињској интелигенцији. Када им се због непотпуног говора одриче логика појмова, остаје им још логика слика, која је довољна за мала новачења. Једном речју: животиње могу стварати толико, колико могу дисоцирати.' — Хоћемо ли уопште да докажемо способност стварања код животиње, морамо је тражити по Рибовом мишљењу у чисто моторној манифестацији разних врста животињских игара. Моторна појава игре могла би по свој прилици да буде права форма животињске продуктивне снаге духа. Посматрајући моторне манифеста-

3»