Učitelj

38 Учитељ |

ДИВ А АНА а ПааиА____--- РОВ А ==

јавља у једној јединој форми: у стварању мита, у овом анонимном, безличном, несвесном ремекделу, које за све време своје владе задовољава све и обухвата све: религију, поезију, историју, науку, филозофију и законодавство".

На који се начин стварају продукти митологије — Творевине митологије, као уосталом и све слике фантазије, 06разују се у нашем духу У главноме на три начина: апстракци10М, детерминацијом и комбинацијом. У првом случају намерно одузимамо, у другом додајемо неке ознаке претставама, а трећи се случај састоји у синтези прва два. Најсавршенији продукти фантазије постају на овај последњи начин. Тако је постала већина митолошких производа. Богови Олимпа, подземни богови, Сфинкс, Кентаур, животиње које говоре, дрвеће које пева... све су то чеда комбинативне фантазије.

Прешли би границе које смо себи поставили када би хтели да детаљно проучавамо психологију стваралачке функције митске поезије. Осврнућемо се само на оне факторе од којих зависи њено стварање. При њеном стварању постоје два фактора: објективан и субјективан. Градиво за стварање мита позајмљено је делом из призора природних појава, делом из призора важнијих догађаја људскога живота. То је објективни фактор. Порекло стварања мита условљено је природом продуктивне фантазије прачовека. Та фантазија приписује животну делатност и личност свима природним појавама и објектима. Хујање ветра, кретање облака, сунце, ме“ сец, па чак и брдо, камен... све се то у машти првога човека претвара у жива бића, која живе и раде као и човек. Његова бујна машта све физичке феномене одене у романтично рухо и придаје им људске особине. То је субјективни фактор. То су фактори колективног стварања из којега се доцније у историско доба развило индивидуално стварање. Зачетке енергије стварања видимо такође и у духовитим изумима, У уметности, а нарочито у лирици данашњих дивљака. Јер ма колико да су њихове духовне творевине како по предмету тако и по унутарњем облику још несавршене, у њима ипак бије стваралачка снага свести.

Ако би у низу људских раса проучавали те продуктивне силе духа, видели би да су оне сразмерне култури расе. Полазећи од најнижих дивљака, па идући постепено с племена на племе, с народа на народ, с расе на расу те се снаге непрестано пењу док најзад у највишим типовима највише расе не достигну своју кулминацију. Скала духовних продуктивних моћи је дакле непрекидна, она се у своме дизању може наставити далеко изнад просечних индивидуа културних раса, а њен највиши степен јесте геније.

Код свих народа постоје појединци у чијим се духовима стваралачка енергија јаче испољава, него у духовима њихове