Učitelj

Продуктивна способност духа 103

Да се војнички геније наслеђује најочигледније показзују лозе Александра Великог, Ханибала, Сципиа Африканца и Јулије Цезара. Александров отац био је краљ Филип П за кога Цицерон вели да је био „увек велики“. Александров по„лубрат био је Птоломеј Сотер |! оснивач чувене династије Птоломеја, која је три века (323—930 пр. Хр.) владала Мисиром. Он је имао 12 потомака под чијом је мудром управом Мисир постао најнапреднија држава свога доба. Из Александрове лозе води порекло и епирски краљ Пир, чувен због својих „победа“ над Римљанима. — Класичан пример за на«слеђеност војничког генија јесте породица Хамилкара Барке, великог картагинског војсковође, која је дала 4 славне вој«сковође. То су: Хамилкар Барка и његова три сина: Хасдрубал, Маго и Ханибал. Овај последњи био је највећи војнички геније старога света. — „Фамилија Сципиона дала је много великих људи и Рим има већим делом њој да захвали за своју владавину светом“ (Галтон). Ту је пре свега Публије Корнелије Сципио Африканац старији, победилац Ханибала. „Он је највећи човек свога доба, можда највећи Римљанин у опште изузев Цезара“. У њему војнички геније породице "Сципиа достиже своју кулминацију. Његов деда био је војсковођа Л. Корнелије Сципио; његов отац П. Корнилије Сципио такође велики војнички ум, али је имао ту несрећу што су му противници били Ханибал и његова браћа; „његову кћер Корнелију удату за Граха, римски је народ скоро 0обожавао“. Њени синови су Тиберије и Гај смели народни трибуни и беседници. По женској лози из ове породице потиче а П. К. Сципио Емилијан Африканац млађи, војсковођа, научник и беседник. Лоза Јулије Цезара дала је Риму много знаменитих људи међу њима једног Цезара и једног Августа. Цезар се сматра за „највећег Римљанина; у њему је војнички, политички, беседнички и књижевни геније спојен са великим карактером. Октавијан-Август није био само војсковођа највишег стила, него још и велики државник. За његове владе Римска империја је проживела свој златни век. Марко Антоније, војсковођа и господар источног дела римскога царства после Цезарове смрти, по женској лози такође води порекло из породице Јулије Цезара.

Геније је дакле ствар наслеђа. Истина он се у току свесног живота може да развија, усавршава, али се не може никаквим вештачким средствима стварати: Једино уклањањем препрека, које му стоје на путу и вештачким стварањем при„лика које би му потстакле ступање духовних снага у јачу акцију могло би се штогод допринети стварању генија. Јер ма да генијални стваралац у првом реду мора сам да крчи себи пут, да сам изображује своју индивидуалносл, ипак је по"требно да се створи погодно тло, срећне околности, које би га