Učitelj

Продуктивна способност духа 105

Бен Џонсона, комедиографа, Бекона, филозофа и научника и најзад песнике: Сиднеја и Спенсера. — Доба Луја ХТУ дало је Француској финансијера Колбера, дипломату Лиона, војсковођу Тирена, драматичаре: Корнеја и Расина, комедиографа Молиера, баснописца Лафонтена, говорнике и писце: Фенелона и Босиеа, критичара Боелоа и сликара Ле Брина. Доба „Врења и превирања“ (Пре Зишла плд Птапореподе) код Немаца дало је највеће немачке геније: Хердера, Канта, Гетеа и Шилера. — Изванредно политичко стање рускога народа средином прошлога века избацило је највеће умове Велике Русије: Пушкина, Љермонтова, Некрасова, Гогоља, Гончарова, Достојевског и Толстоја. б

Геније дакле зависи и од прилика. Разуме се да све врсте генија не зависе подједнако од прилика, него једна више, друга мање. Да су прилике од пресудног значаја по генија, то важи у првом реду за геније дела. Јер да један геније дела упише своје име у храм славе томе може бити сто узрока од којих је само један што је он генијалнији од својих другова. Осим тога геније дела може да изрази своју генијалност само под условом да је земљиште довољно припремљено за његову мисију. М остале врсте генија су подложне приликама, али изгледа много мање него што је то случај са генијем дела.

Неки у том наглашавању зависности генија од прилика иду тако далеко да сматрају да се сваки облик генија без разлике може објаснити приликама, духом времена, или како би то Хиполит Тен рекао „средином“ (миљеом). По Тену „производи људскога духа као и производи живе природе објашњавају се само средином“. Геније је по њему чист продукт расе и миљеа. Његова дела нису израз индивидуалне, него колективне активности. Нема ниједне идеје, ниједног проналаска — тврде присталице овога гледишта — који би био сасвим нов, који већ негде не би постојао у свету, само га треба опазити и пронаћи. Када би геније — веле они знао за сваки спољни мотив свога дела, морао би признати да је оно само нова форма, ново издање старих елемената чињеница и догађаја —, који ван њега већ негде постоје. Гете се на једном месту о оригиналности духовне продукције овако изражава: „Увек говоре о оригиналности. Међутим шта то значиг Чим се родимо, свет почиње да на нас утиче и тако то иде све до краја. Наше је само једно: енергија, снага, воља. Када би могао да кажем како и од куда сам добио и коме сам дужан за све, једва би остало нешто за мене“. По овоме гледишту дакле дела генија нису оригинална, она не потичу из тајних дубина његовог духа, већ су плодови спољашњих фактора којима је он у току индивидуалног живота подложен.

Насупрот теорији колективног стварања стоји теорија. индивидуалног стварања, чији су најизразитији претставници.