Učitelj
7 0. 4 И Р0ИКН-________________ ==
132 Учитељ
1
Општи Кершенштајнеров став по питању образовања др. Блетнер своди на следеће: Постоји општи идсал образовања (1), који се може овако дефинисати (2): „Образовање је културним добрима пробуђени индивидуално организовани смисао за вредности, индивидуално што је могуће више проширени и продубљени. Овај се идеал образовања добива опажањем суштине (гледањем суштине), (3) и служи као полазна тачка дедуктивне науке о образовању (4). —
Пошто је основне Кершенштајнерове мисли. рашчланио у горње четири тачке ( види бројке у заградама), др. Блетнер | их једну по једну опширно критикује.
Прво о општем важењу идеала образовања. Извор готово свих заблуда у области „научне педагогике“ је двосми-
слена употреба појма „појам образовања _ (не појма „обра-
_ зовање“ђ). Морамо разликовати појам образовања и слику
(претставу) образовања. Појам образовања, изведен из разнух појмова образовања, треба научнику, а слика образовања, која се такођер често назива појам, потребна је сваком васпитачу. За васпитача је појам образовања без вредности, јер је ап апстрактан, општи, неочигледан, а за научника је слика образовања само појединачни случај, предмет његовог ваљаног сазнања које тежи ка општем. Ако је васпитач истовремено и
теоретичар (као што је то случај са др. Кершенштајнером), онда његов „прави“ појам образовања може да схвати само једну слику образовања као „праву“, све остале су погрешне. Дакле у том случају појам и слика су не само исто, већ између њих постоји нужна стварна релација, што је, разуме се, нетачно. - ·
Да видимо како сто ји ствар с проблемом општег важења.
Има више врста важења: логично, морално, правно, уметничко
· итд. Појам и слика имају различиту врсту важења. Појму је
задатак да доведе у ред хаос међу појавама, да нађе оно што је заједничко, опште међу појавама. Он има важење сазнања. Појам образовања морао би под собом обухватити све могуће слике образовања. — Међутим слика образовања нема задатак да сређује обиље појава. Слика образовања стоји као идеални лист иза, позади друкчије стварности, коју тежи да преобрази у свом смислу. Она нема своје пуно место у процесу сазнања, већ у систему деловања. Она има и смисла и важења за вољу која је управљена на другог човека да га уобличи, и овој вољи даје правац и циљ. Слика образовања има васпитно важење, које морамо строго лучити од важења сазнања. — Толико у погледу суштине проблема општег важења, а сад да видимо како је с његовим обимом. С обзиром на обим „опште“ важење може значити двоје: !. обухватити све могуће предмете или објективно опште важење и 9. бити признат од свих који
«С _