Učitelj

134 Учитељ

пусти морал, лепоту, побожност и живот, неће у науци далеко доћи. Ја уегтаз, регедф “Ња!" (Ејскеф). — Душевни став научника је гледање, испитивање, сређивање, сумњање и опрезност, а душевни став педагога је љубав, вођење, веровање, деловање и подухватање. Првоме је истина све, човек је само радник у њеној служби. Наука је сврха којој се предаје живот. Педагогу је будући човек све. Оно што води њему, то му је добродошло средство. Хладан научник не може бити васпитач, а васпитач не може бити хладан научник. Вера, да наука има снагу да води живот је заблуда, призната од свих наука, с једним изузетком „педагогике“, која тиме доказује да није наука у модерном смислу. —

Али вера у опште важење васпитног идеала је вечна и нужна. Ова заблуда, коју је као такву утврдио научни интелект — нужна је. Та заблуда оживљава и одржава живот. Кад не бисмо имали способности за ову заблуду, недостајао би нам моћни потицај за дело, историја би мирно стајала. —

Из свега наведеног јасно излази, да је Кершенштајнер дао „педагогику , али не и „науку о васпитању“.

Одговор и одбрану на ову критику ДР. Блетнера, дао је др. Кершенштајнер у истом часопису од јуна 1930. Др. Кершенштајнер доказује да је ова критика нетачна, јер се оснива на читавом низу замењивања појмова — вредност и добро, и идеал, ванвременско важење и фактично признање, појам и појмовне ознаке, несвесном употребом погрешног закључивања дџајегшо [еттиполша — што ћемо у идућем чланку укратко изнети. —

Село као васпитна заједница

- од Добр. Милетића

У „Фарусу“ изнео је Ууејветћ под горњим насловом (у вези са књигом проф. Глефта) неке податке о селу као васпитној заједници некада и сада. Како је ово. и за нас врло актуелно то ћемо изнети главније мисли. -

Много се говорило и говори о економској и културној запуштености села. Социјално старање о селу било је до недавно врло слабо, скоро никако. Модерно је просвећивање потпуно запустило културу села. Узрок је овоме донекле одношај села који отежава рад у школи и на просвећивању, а донекле и школске власти које су имале у виду само градске школе. Каткад се и само становништво борило против побољшања школе као и против продужног школовања. Овоме је доста допринела бојазан од већих издатака као и то да се деца после школе неће моћи употребити за кућни и пољски посао.