Učitelj

Ле пер Жирар 218

тка. Своју зебњу саопшти својој матери, а када га ова умири, он оста отада до смрти веран „теологији своје матере“, тј. теологији толерантности.

Ступио је у ред францисканаца (мале браће) када му је било шеснаест година, и као искушеник био је у Луцерну. Филозофију је учио у Офенбургу и у Иберлингену, теологију у Вирцбургу. 1789 вратио се у Фрибур и примио свештенички чин. Дружио се с ученим либералима, читао Русоа и студирао Канта предајући филозофију клерицима свога реда. Под утицајем Кантовим саставио је Васпитни пројекат за Хелвецију (Ртојеђ 4' ваисаћоп птуегзе е рош: Ја Керирћапе ћејуви аџе, 1798) и послао га министру Шпапферу. Овај га позове (1799) у министарство просвете, али је Жирар само неколико месеца. могао остати у њему. Убрзо по повратку у Фрибур позван је за католичкога свештеника у Берн, првога после реформације (исте, 1799, године). Упознао се у Бургдорфу с Песталоцијом и с његовим радом (1801). -

Сасвим се одао васпитном раду када је постао управитељ основне школе у Фрибуру којом је управљао од 1804—1823. За. то је време с једном комисијом по налогу владину походио Песталоцијин завод у Ивердону и саставио стручан извештају коме су се находиле методолошке напомене од велике вредности (Карротћ 5: У тазвши де М. Резђадола а Туегдоп, ртезепје а 8. Е. М. Је Гапдаттапп еђ а Ја ћаше Ффеје де 19 Сапбопз де Ја 5шаве, Кмбоше 1810). Он је, ако и штедећи, открио у свом извештају практичну неумешност Песталоцијину, његове дидактичке заблуде, нарочито је кудио његов механизам у рачунској настави, што му је одмах и усмено саопштио. Петалоцију је то увредило, али је његово широко срце све брзо заборавило и после тога је походио Жирара и његову школу. — У својој школи Жирар је показао ванредну умешност (школа је напредовала у сваком погледу) и своју толерантност (поред мале браће примао је за учитеље и световњаке, па и једнога протестанта). Његов утицај био је огроман, и од уличних мангупа он је стварао чедне и учтиве дечаке који су и под ритама и траљама показивали лепо понашање какву се од њих нико не би могао надати. Школа, која је спочетка имала свега 40 ученика из најсиромашнијега градскког слоја, постепено се разлила у школу са 300 ученика из свих кругова грађанских. Метод Жираров осво-

Учитељ 18