Učitelj

358 Но Учитељ

имао велики положај у царској војсци, његова побожна мати васпитала га је на изврстан начин. Као одрасли посветио се правничком звању, али ускоро се одрекао сваке светске славе и по- | крстио се у 23 години. Посвећен за свештеника радио је својом речитошћу врло благодетно. Цар Аркадије поставио га је за патријарха цариградског и као такав био је један од најславнијих црквених говорника.

Овај „кнез говорник" са пожртвованом брижљивошћу расправљао је разна питања о васпитању деце и то у својим многобројним проповедима као и у своме делу „Против непријатеља калуђерства" и нарочито у делу „Књижица о поносу и васпитању деце". Ово последње његово дело је права ризница „старохришћанског породичног васпитања и од велике је вредности за историју педагогике, јер је једино у њему потпуно изложена општа наука о васпитању патристичког доба, која важи и за светски живот.

Прегледно, практично и у поступном психолошком реду говори се у том делу најпре о усавршавању чула, затим о унутрашњем душевном животу и најпосле с завршетку васпитања браком и избором позива.

Као циљ васпитања Јован Златоусти истиче тежњу да човек постане сличан Богу тј. успостављање слике Божје у човеку. Зато препоручује уздржљивост у јелу, пићу и сваком телесном уживању као и моралан живот. Он мисли да на срце може најјаче утицати женскиње и манастир. Као најбоље васпитање истиче хришћанску жену и мајку. чију је идеалну слику приказао у шест беседа — омилија о светој Ани. Ван породице васпитање и наставу воде углавном калуђери. Важна његова изрека о циљу васпитања јесте: „Настани да сина свога васпиташ не у говорништву, већ у хришћанској премудрости, јер добар живот зависи од карактера, а не од речи."

Високо достојанство васпитачевог звања описује одушевљено у шесетој омилији Евенђељу св. Матеја. Ту каже: „Васпитање деце је највећа уметност од свију. Има ли чега важнијег од васпитања душе, од образовања младог духаг Ко хоће да буде овакав уметник, мора се усавршити брижљивије од сваког сликара, од сваког вајара."

Софроније Еусебије Јероним (340—430)

Овај црквени учитељ, ненадмашни у погледу знања језика у црквеном старом веку, родио се у Стридону у Далмациди. У родитељској кући васпитан и припремљен, посветио се под утицајем славног граматичара Алиус Донатуса изучавању реторике у Риму, где га је крстио папа Либерије, а даље се затим образовао у Триру и Аквилеји. Касније се повукао у пустињу Халкис, где се одао наукама. Пошто је посвећен за свештеника, позван је 382 године на двор папе Дамаза. Тамо је