Učitelj

378 Учитељ

ну целу тринаесту плату. Сем тога учитељи имају нарочите додатке за учињене излете ван вароши.

За излетнике ђаке из унутрашњости, који долазе у Беч ради упознавања престонице, имају нарочити домови _- ђачка кслоништа (Зе Шегћетђетсећ), где они добијају преноћиште и храну по цени коштања.

На челу свих бечких школа, изузевши универзитет и неке високе и стручне школе, стоји градски школски савет са својих 108 чланова од којих су 79 _учитеља. Претседник тог савета је претседник бечке општине и бивши учитељ Карл Сајц „а Џ пословодни претседник је такође бивши учитељ Ото Глекел, садашњи народни посланик и вођ школског реформаторског покрета у

Аустрији. Кад се узме у обзир чињеница да тамо учитељи држе ове важне положаје, _није онда чудо што је школски буџет у Бечу за 1928 годину био 82.273.675 ш. (658.189. 400 дин.).

Не може се све ово очекивати у нашој земљи. Док је Беч остављао за собом многа столећа мирног културног развитка, дотле смо ми стајали на мртвој стражи према источњачкој најезди и крвавили се за име, слободу и веру; па и за време овог рата, како ми лепо рече један пријатељ, у Беч није ни једна игла пала докле су сав наш Београд изриле гранате. А сада, такође, кад Беч има на дневном реду само класно-социјалну и културну борбу, ми поред тога морамо да прођемо и кроз фазу унутрашњег превирања због уједињења. Али то ипак не значи да ми смемо седети скрштених руку, већ морамо себи поставити исти циљ: помоћу школе остварити народни препород и васпитати моралнијег, јачег и бољег будућег човека. Други су нам само путеви ка циљу. А можемо се надати да ћемо доћи до њега, ако не само маштамо и идеалишемо, већ уложимо и напор за његово остварење. Ни у Бечу школска реформа не иде баш глатко, ни тамо није још све свршено. Да наведем Глекелове речи: „Само један мали део пута смо прешли, много више лежи пред нама. Још много имамо да учимо. Недостаје нам свако искуство. Али сви фактори су прожети великим задатком, којим смо себи поставили, огромном одговорношћу коју сносимо и уверењем да раду, који је енергичан и свестан задатка, успех не може 'изостати."

Право као предмет у школи од Руже Леринц ;

У колико се више компликује друштвени живот садашњице. у толико постаје и право, као регулатор тога живота обимније. Но оно постаје тиме усамљеније, неприступачније раднику, се љаку, уопште маломе човеку. Ствара. се јаз између народа и права · То отуђивање нарочито се после рата осетило свагде. Конфликти