Učitelj

428 Учитељ

Практичан учитељски испит

од Јосипа Шкавића

· Колико је мени познато, о том се испиту у нашој сталешкој штампи писало мало. Но и оно мало, што је речено у нашој јавности о практичном учитељском испиту, показало ЈЕ. како су мишљења о тој ствари врло различита. Говорило се и о том, да је такав испит непотребан, затим, да га треба сасвим преудесити и на друкчијим основима вршити. Данас је управо време, да се о томе говори, јер је Законом за народне школе од 5 децембра 1929 године тај испит прописан за све учитеље народних школа, и они га могу правити након две године службе, а обвезани су, да га положе до навршене четврте године проведене-у учитељској служби.

Како раније нисмо имали јединствен школски закон за читаву државу вршили су се ти испити различито, у свакој покрајини друкчије. Сада је потребно, да се нарочитим правилником уведе јединствен поступак за читаву државу и управо због тога потребно је, да се расправља то питање у нашим сталешким листовима с особитом намером, да се значење тих испита прикаже у правој светлости.

У напред споменутоме закону о народним школама има још једна установа, која је у вези с практичним учитељским испитом. То је одредба, према којој треба учитељске кандидате после свршене учитељске школе и положенога испита зрелости постављати за учитеље у вишеразредним школама, а онда после једне године (учитељи), односно после две године (учитељице) у једноразредне или неподељене школе. Та одредба је сасвим на месту и врло је потребна, а правилник о закону требаће да је потпуно искористи и даде директиву и таквим учитељима почетницима и управама оних школа, у којима ће такви учитељи радити, како да раде према тој законској установи, да им то буде управо спремање за практичан учитељски испит. Досада се запажао у спремању кандидата један врло осетан недостатак. Две године многим учитељима нису биле довољне, да се с практичне стране ваљано спреме за испит. То је било нарочито код оних учитеља, који су за те две године радили само у нижим разредима. Они нису могли методски и на самој пракси да проуче грађу прописану наставним програмом за више разреде народних школа. С те стране може да докраја проучи наставну грађу само онај учитељ, који има прилике, да том грађом практично у школи ради. Зато би за такве учитеље било од врло знатне користи, да они имају прилике за две године радити у свим разредима народне школе, да у свим њезиним разредима према потреби хоспитују. То би ваљало тако удесити, да такав учитељ према потребама, што их запажа код спремања за испит