Učitelj

754 Учитељ

јецајем цркве, а Трстењакова настојања ишла су за тим да је тога великог утјецаја ослободе, па да у њој одлучују у првоме реду интереси државе, дотично народа.

У школи нека влада једнакост, нема разлике у вјери, народности и сталежу.) Школа је мјесто рада и.радионица у којој се израђују вриједни и морални чланови народа. Први је задатак школе да узгоји човјека, да у њему развије моралну свијест, знање и увјерење.) Народној школи јесте задатак да узгоји радин народ, да дјецу задахне љубави за рад, те да је практично упозна с најпотребнијим радовима) Посљедни су они народи који немају никаквих школа, који ништа не уче и не маре за науку. Душевно је сиромаштво највеће зло. Душевни је сиромах уједно и душевни роб, а јаднијега ропства нема него ли је душевно.) Људи, којима је знање животна потреба, траже вазда истину и јесу слободоумни. Њихова морална снага никад не попушта.)

Права народна школа није она гдје је наставни рад укочен и гдје се врши у четири школска зида. Школа, живот дјетета док похађа школу, јесте један дио његова живота. Оно у томе времену треба да је активно, да је слободно, да живи. То ће бити онда, ако је школски рад у тијесној вези са животом који га окружује. „Човјек је хиљаде година проводио живот под ведрим небом па му је такав живот и омилио. Наш је народ пољодјелски народ, па и он са својом дјецом живи понајвише под ведрим небом. На тај се живот. толико навикао да му је жеља за животом у природи постала нагоном. Од. првих својих учитељских година настојао сам да без потребе не сапињем дјеце, него сам их сваком могућом приликом обучавао изван града, у Божјој природи“, каже Трстењак.6) Видимо, како он већ одавно препоручује учитељима онакав рад у школи који се данас назива модеран. У природи он је налазио најбољу школу, ту живот директно утјече на дијете, оно га најбоље упознаје, активније, и тако се без тешкоћа задовољавају познати захтјеви о дјечјој саморадиности и самосталности. „Најбоље човјек зна што је сам видио, што је сам радио и доживео. Тако примљени појмови јесу најјаснији, најживљи и највјернији.“ „Знадемо како је лако у школи с дјецом која су животним искуством богатија и зрелија.“') Кад дијете дође у школу гдје влада механизам и гдје се буба напамет из књига, одлучи се од живота, од природе, од при-

+) Награде и казне, 23 стр.

2) Етика, 181 стр..

8 Школски врт у селу, предговор.

жу Узгајање дјеце, 39 стр.

5) Живот и рад Мвана Филиповића, 1 стр.

5 Дружење учитеља са школском младежи, 83 стр. 1) Природни узгајатељи, 189 стр.