Učitelj

Весела настава 209

нису стваране композицијама, већ на конкретним садржајима свих посебних радова и размишљања.

Ово исто треба рећи и за слике — цртеж. М овде сам бирао само најлешше, најоригиналније посебне делове, цртеже, да их по том везујем, уносим у једну неразлучиву целину. Врло ретко сами сам по нешто доцртавао и то само онда, кад су то деца тражила и онда, кад је то стварно требало учинити.

У сваком случају, може се рећи, да је ова књижица својом појавом резултат приказаног заједничког рада учитеља и ученица. У раду су без изузетка сва деца — учествовала са најживљим интересовањем и најсрдачнијим удубљивањем. Ја као да их и сад све видим, као живе пред собом, видим и сећам се изразите радости и усхићења на њиховим лицима, кад су започињала рад на новој наредној „глави“. За време рада девојчице су с нестрпљењем очекивале погодан моменат, да прочитају свој рад. И у цртању су сва деца марљиво и са одушевљењем учествовала. Ово документује и факат, да сам ја прикупио више од 150 слика од многобројних дечјих цртежа на листовима а цртеже на табли, којих је било три пута више, да и не рачунам.

Ко хоће да се увери у продуктивност дечје радљивости и дечјег стварања — томе саветујем да чини по опитима мога рада. С колико су усрдности и са каквом су радошћу деца радила! Како су своје одушевљење изражавали за време самог рада! Колико су, и како била сва задовољна, када су по завршетку „главе“, — одељка сва деца видела резултат свога заједничког рада! Колико је благотворна и важна таква врста веселог рада, која је потстицана и одржавана општим увек јаким дечјим интересом!

Како се често дешавало, да за време писања нека девојчица изненадно скочи с места и са оним, деци својственим блаженством на лицу, гласно јавља: „Ево, ја сам смислила врло лепу реч (реченицу), видите!“ И од радосног узбуђења, због срећно нађене идеје, речи или реченице, једва је била у стању да исту унесе у свој рад.

Ја их све као живе видим пред собом, све те мале списатељке; видим како њихове очице горе и упијају се у хартију, како перо њихово лети, да рука од узбуђења и излива мисли једва с муком отправља свој посао. Понека девојчица није у стању (уопште) да мирно седи; једна се окреће; друга се сагиње; трећа се смеје; четврта кикоће или шапатом доставља својој другарици, шта је смислила. Све сам то посматрао и за време цртања.

_Али ко жели да види, колико деца у састављању ових својих радова уносе себе у тај рад и колико се удубљују у њега — нека погледају шта створе деца у разреду у коме је деци допуштено да цртају по својој жељи и вољи.

Вредност наше заједнички састављене књиге немојте тражити у некој њеној уметничкој вредности. Ту је нећете наћи. Њена вредност је, у главном, у томе, што су се код деце, при изради ове књиге,

Учитељ 14