Učitelj

Психолошки профил 183

А да би се профили разних индивидуа као и профили исте индивидуе под разним условима и у разно доба живота могли међусобно упоређивати, неопходно је потребно да се њихова психолошка структура изрази једном математичком формулом. Та се формула може извести на следећи начин: Најпре се изведе аритметичка средина из сваке поједине групе од 11 у програм испитивања узетих процеса (1. пажња 2. воља 3. непосредно памћење 4. памћење оптичких опажаја 5. памћење елемената говора 6. памћење бројева 7. схватање 8. комбинативна способност 9. сналажење 10. фантазија и 11. способност посматрања), затим се израчуна средња висина профила (тј. аритметичка средина из 11 душевних појава, које сачињавају психолошки профил), која се означава словом 1, па средња висина психичог тона (т), који претставља аритметичку средину из функције пажње и воље, па се изведе просечна висина памћења (п) са средњим процентом ретенције (р) и најзад просечна висина асоцијативних процеса (а). Структура психолошког профила може се дакле изразити следећом формулом: П==<+— #(+р) а. У овој формули /7 је висина профила, # је психички тон, 2 је памћење, р је ретенција, а претставља асоцијативне процесе. Извођење ове формуле објаснићемо на једном конкретном примеру. Ако прочитамо профил П. И. (Види слику 5) и изведемо аритметичку средину из појединих психичких функција, добићемо следећи преглед:

Пажња: 1) са избором =+10 2) при отстрањивању = 10 3) обим пажње = 77,0 28.923. >9,6

Воља: 1) отпорност противу аутоматизма = 10

2) отпорност противу сугестије 3,6 19:62. == 6,8 Непосредно памћење: 1) по методи упознавања = 7,6 2) по методи суђења = 84 3) по методи репродукције = 8,6 24,6:3 = 8,2 Памћење за оптичке опажаје: 1) лин. фигура — 9 2) фарб. фигура = 8,7 3) слика = 788 4) предмета == 5 95,8:4 = 8,8 Памћење за елементе говора: 1) памћење слогова = 6,2 2) речи 107. 3) речи у односу ка слоговима КОМЕ 4) реченица 1 284 12

Памћење за бројење: 1) акустичке цифре = 2) број слика == 3) број цртежа =