Učitelj
%
Припремна вежбања за почетно писање 287
друге“, па онда то чине и деца на својим таблицама. — Иза тога вуче такве црте „озго па доле“, а она гледају, да после раде то исто). Тако су се изграђивали све сами квадрати пуна табла. А деца су се чудила, шта се направи. Онда је позивао да се у свакој „прегратки“ направи по један крст. — „Праве они и ја правим“ — вели Миодраговић. Сутрадан мећу се у сваку преграду по два крста. Затим се „праве“ по три, па онда пуно, пуно, да нигде „не буде“ празно. Тако и са друге стране. И то се сад не брише „да виде код куће“.
Иза приче, како је Кристина болесној мајци набрала пуну котарицу јагода, прави се њена котарица, зато што је била тако добра. Затим се пуни јагодама „великим и малим“ као што је и Кристина радила... У износу Миодраговић вели: „Чудиће се неко: како првог дана! Како ће то да се црта»! Деца не умеју да цртају!“ Па додаје: „Ево како! Најпростије и у најглавнијим цртама, онако како могу!“ Потом наставља: „Шта више ни ја не поправљам, но највише, ако кога само окуражим... упутим.“ Завршава пак овим речима: „Чини много и то, што ја правим све црту по црту, а она гледају, па и она раде тако. Па се; кад · буде све готово, и сама чуде како то направише; како умедоше!“
После хватања у дворишту „као у оро“ и лаганога кре-
тања „и овамо и онамо“ као да играју, Миодраговић им — по повратку у учионицу — вели: „Направите овако котур (круг)! Тако сте ви стајали у дворишту мало час. — Сада се прави најпре
једно дете. Поред њега друго, треће... пуно. Онда се састављају по двоје као да се држе за руке, па да иду. Најпосле следује заповест: „Ајде још како ко хоће!... Ево ја ћу овако!“ каже Миодраговић. Иза посматрања сисара — на Шрајберовим сликама „праве“ их деца на својим таблицама. При том — вели Миодраговић —: „Неки почну коња, оно изиђе куче; неки почну мај-
муна, оно изиђе овца; неки хоће миша, оно изиђе свиња; неки би желели жирафу, оно ћуран; неки почну слона, оно изиђе астал“, — па додаје: „о те комендије и смеја“. А у износу вели: „Наравно многима је чисто криво, што не умеју и не могу да праве како ваља“. Завршава опет позивом: „Е, ајдете кита, овако! Пон пуној
По одвајању куглица на свакој шипци најпре по једну, па онда још по једну, да буду свуда по две, па онда и по 3, 4 итд. Миодраговић претставља то тачкама, а деца по угледу на њега чине то исто. — После одмора праве се тачке „крајем табле, свуд на около“, па се у тај круг уписује на исти начин мањи, па још мањи, док се не дође до средишта у које се метне само једна тачка. Затим се пишу тачке тако „да се не зна никако реда, само тек онако и много“, вели Миодраговић, па завршава позивом да се пише: ко како воли“.
9) Тадање табле и таблице биле су без икаквих линија.