Učitelj
300 Свет. О. Аврамовић
новом „врстом“, тј. да нова грана израсте. Словенство је, на пример, у далекој историској позадини било један национални појам. Данас имамо неколико словенских националних индивидуалитета. То је могуће, докле, и биолошки и историјски сасвим разумљиво. ИМ то још није дегенерација. Дегенерација нације наступа кад она изгуби расне сокове, кад се као и грана откине од стабла. Прво је дозиђивање и друго — рушење... Два појма. |
6.
Аналого биљним и животињским врстама постоји и код нација мешање, укрштавање, калемљење. Али како су биолошки закони неумитни, то и у области људскога рода имамо сличне појаве: измене и губљење националних индивидуалитета, утицајем „калемљења“, том тз. „културом“. Добија се и овде често „нова“ врста, лепша и бујнија, можда, но она „провородна“, али по ономе „тону“ и „мирису“ — сасвим нешто друго. Наступа „одрођавање“ откидање од стабла, „специје“, од „раснога“, елементарног. Црвена расна крвна зрнца постају — бела. У медецини се то зове оболење а у овом случају — дегенерација. Тенденција културе и развића није само у формама, ма колико оне биле савршене и лепе. Здрава, позитивна култура је у развијању садржине тј. у освежавању и појачавању сокова, у разбистравању извора.
Еволуција није негирање „специфичног“ већ његово усавршавање. 4.
Као што је то код биљака и животиња и код људства постоје та. „заједнице живота“. Свака таква заједница има своје специјалне услове за живот и просперитет. Излажењем из тих услова живота или променом услова мења се карактер заједнице управо она се растура и руши. Јер „родови“ и „расе“ ничу, стварају се из једних услова, на једном земљишту. Пресађивање и премештање често из основа мења „родне“ и „расне“ квалитете. Исто тако и убацивање елемената из друге, туђе заједнице у једну заједницу („мешање“ — како би се друкчије рекло) не остаје без последица по оне „домородне“.
Прилагођавање до извесних граница није искључено и немогуће, али је искључено апсолутно изјадначавање и нивелисање разних „родова“ и „врста“. Није то могуће било ни у неорганском свету. „Расно“ и „национално“ су факта, ствари по себа — као природа и Бог. Мешање и укрштавање су вештина и техника — дело профаних људских руку и као такво лишено је атрибута божанствености и вечности.