Učitelj

384 Живојин Ђорђевић

постепено ниче пред очима ученика (који обрађујући га врше поређења са стварношћу) што чини њихова опажања потпунијим и дубљим. Пошто је материјал за моделовање једноставног изгледа препоручује се, ради веће разговетности, делимично бојење за појединачна претстављања или уношење других погодних а обојених средстава (н. пр. плаво бојен конац или пантљика за реке, друга за путеве итд.). Ово претставља први ступањ вежби у употреби топографских знакова.

Моделирајуће приказивање има две сврхе: прво, да ученици добију што јасније претставе и што тачније појмове; друго, да се припреми прелаз на прави, дводимензионалан (у равни) приказ земљишних просторија (обрада географске карте). Рељефан приказ није, дакле, сврха наставе већ само погодно средство за проучавање земљописа.

в) Цртачки приказ. Прелаз са просторног (тродимензионалног, рељефног) приказа на плански (дводимензионални, у једној равни) врши се нестајањем једне димензије, губљењем висинске линије, пројектовањем целог рељефа у своју раван (на подлогу). Погодно је, јер обећава највећи успех, ако се баш тако и поступи, ако се од завичајног рељефа начињеног у школи створи скица карте исте размере. Преношење појединости рељефа на његову подлогу врши се пробадањем рељефа како би сваки објекат оставио свој траг на подлози. Поступак је дакле врло прост и лак за поједине објекте, а нешто сложенији ако се жели на карти претставити и сам рељеф, дати висинска ознака. Висинске линије на рељефу могу бити претстављене лако савитљивом танком жицом као изохипсе. Уклањањем рељефа жице падају такође на подлогу остављафући на њој траг висинске линије терена. Ову линију треба сада само поред жице извући оловком или бојадисати у тону. Пошто је на тај начин све са рељефа добило свој траг на подлози врши се обележавање. За обележавање је пак потребно утврдити топографске знаке, што се и чини баш том приликом када се појавила стварна потреба. Учитељ треба да употребљава оне топографске знаке који су употребљени на картама којима његова школа располаже. Рад се дакле постепено преноси са природе на рељеф и са рељефа на карту постајући на тај начин све више цртачки. Добро је, ако се одмах упражњава цртање бојадисаним оловкама, јер је рад вернији рељефу, разговетнији и више привлачи децу која воле боје. Исти рељеф или други те врсте треба пренети на школску таблу: у тој размери, у умањеној и увећаној. Стварање карте на школској табли такође се врши употребом бојадисаних креда. Сваки ученик израђује своју карту у свесци намењеној искључиво тој сврси.

Дечје цртање карата неки методичари називају појмовно цртање јер има за задатак да створи јасне појмове о предме-