Učitelj

430 Надежда Петровић

вити. Билер је то покушао да изведе помоћу свог става: да постоје три полазне тачке психологије, а један крајни објекат. Те три полазне тачке су ове: доживљај (Епеђпљ), бихевиор (даз зтпуоЛе Вепећтеп) и корелације ових са творевинама објективнога духа (Гејфипе). Психологија мора признати све ове полазне тачке, те према томе подједнако право на опстанак имају и интроспективна психологија (Епеђи5рзусћојогје) и бихевиоризам и духовнонаучна психологија. Све оне служе се својом сопственом терминологијом и претпостављају властите координатне системе. Ниједан од ових аспеката психологије: оно што је битно дато унутрашњем опажају, оно што је чулима приступачно у смисаоном понашању живих бића, и везаност ових за творевине објективног духа, не сме се одбацити. На теорији говора — којој је Билер посветио своје дугогодишње студије и до које је био дошао још док није нимало познавао бихевиоризам, а само мало духовнонаучну психологију — он доказује да су за разумевање и објашњење феномена говора неопходна сва три становишта, а како је феномен говора један од објеката психологије, то из тога излази: да се извесни психолошки проблеми не могу разумети потпуно ако се не третирају са сва три становишта. Основне аксиоме на којима почива Билерова теорија говора отварају саме од себе један за другим поменуте аспекте: чињеница да у правом социјалном животу мора. постојати узајамно управљање смисаоног бихевиора чланова заједнице, захтева бихевиористичку студију ових аката; а личне потребе и лична расположења које показују у једном акту запослене индивидуе при узајамном управљању, изазивају аспект интроспективне психологије; трећи аспект отвара се тим што се изражајни знаци подређују предметима и ситуацијама и тако добијају једну нову смисаону димензију. Други проблем, који следује непосредно из овог горњег схватања, јесте: како ће се доћи до једне јединствене науке полазећи од овога тројства у самој основи науке» То је питање којим се Билер затим поглавито бави. Њих има, по његовом мишљењу, да измири један систем појмова у који се морају увести дата добијена помоћу сва ова три аспекта. И тако би филозофски рад на новој оријентацији психологије имао сав. да се концентрише на такав систем појмова. Његови основни појмови би били: структура, смисао и циљ (У иКкш, зтћ, 7меск). Ови појмови се јављају на разне начине у савременим правцима психологије и Билер их све третира критички. За нас је од важности Билерова афирмација бихевиоризма, као и то: да ли под једним од неизбежних аспеката психолошких објеката Б. подразумева бихевиоризам у форми у којој је у Америци заступљен»

Америчком бихевиоризму и поред извесних слабости, скретања, застрањивања и, нарочито, опасности да, упустив.