Učitelj

642 Др. Вој. Р. Младеновић

које су направљене на његовим гредама“, па заснива своју структурну психологију, и у њој говори о развитку који се састоји: у низу промена на основу разграњавања душевних функција до све веће многостраности, при чему бива очувано јединство и веза целога субјекта“). Из истих разлога говорили су пре њега и други психолози (Низзег) о душевном акту који се објашњава као доживљај с намером, „интенционални доживљај“ („доживљај упућенога на нешто“) или (Кап Зштрђ о „функцијама свести као битном саставном делу душевног живота поред голих садржаја како их је искључиво познавала асоцијативна психолигија“.

Ми усвајамо Шпрангеров суд о „психолошком ногару , па ипак из формално-техничких разлога говоримо о вољи, осећању и мишљењу као што и он можда ненамерно чини, разумемо и остале психологе који, незадовољни конструкцијама на основу „психичких елемената“ и „садржаја“, траже објашњење које више одговара реалном душевном животу, али никад не губимо из вида јединсшво душевног живота. које је од почетка дато.

Јединство је обезбеђено првобитном активношћу 40вечјега бића, и она према томе чини основ како за развијање. воље тако и осталих душевних функција. Покушамо ли да. одредимо појам те првобитне активности, морамо неминовно: доћи до највишег принципа за објашњење целокупне стварности и тиме опет заћи у област филозофије, као што смо у неколика маха већ били приморани у току нашег излагања. За даље наше излагање потребно је да се поново и дуже задржимо на овом питању и да учинимо покушај једног општег објашњења главних страна душевног живота с гледишта модерне психологије. До сагласног објашњења долази. по нашем схватању и педагогика, али не као наука зависна од психологије већ као самостална наука. Сагласност се постиже само истоветношћу предмета испитивања и помоћу пречишћеног гледишта при постављању проблема као и одређеног конзеквентног поступања при његовом решавању.

Раније смо наговестили да принцип машерије не може да нам објасни стварност без остатка, још мање је то у стању кад је реч о душевном животу. Физичка и физиолошка основа за објашњење душевног живота не користи нам у психологији ништа нити ће нам бити од користи све дотле док нам наука не објасни прелаз из физиолошког у психичко. Тиме се физиолошка испитивања не потцењују.. Признајемо и да има зависности између физиолошких и. психичких промена, али каква је та зависност — то наука.

1) Е. ргапрег, Рзусћојорје дез ЈисепдаНегз, стр. 17.