Učitelj

Наслеђе и радна школа 757

Само што се у хуманизму застранило, захтевом да сваки ђак учи класичке језике, па и они који немају за њих дара. А баш то радна школа најодлучније одбија.

Она тражи хуманизам друге врсте. По прилици онакав какав су прихватиле француске средње школе с новим програмом од год. 1980. Уче се језици, али једнако живи каои мртви. И сваки ђак учи онај језик који сам одабере.

Хуманизам не значи заправо изучавање човека колико човештва. И ко је подобан да проучи све људе и све државе, и повесницу свих држава, у танчине» И кога то све може занимати» А свако нормално дете занима да упозна човека уопште, по његову постанку, начину живота и рада и сл. Те опште мисли о човеку треба да буду предмет општега образовања. Наравно, не толико из књига, колико из прве руке, из живота. Неће у затвореној соби, из модела и слика, упознати ђак човека, него дружећи се с њиме као са себи равним. Зато га ваља водити или пустити га да сам иде од човека до човека, да их види и да с њима говори. И не само да говори већ да их види у послу. Човек се лакше упознава по ономе што твори, него по ономе што збори.

Проматрајући људе у раду, било у фабрици или у трговини, у радионици или на њиви, дете ће осетити много живљи интерес за човека кад ради, него кад мирује. Дете уопште воли покрете. А и ми одрасли. Како радо приступамо у каквој изложби мртвих ствари онамо где видимо да неко нешто ради и показује како ради. Зар исту привлачљивост немају за нас и покретне слике у кинематографу» И колико их радије гледамо него мирне слике, па и најлепше биле!

Кад гледа људе где раде, а и само има прилику да ради, дете упознава у исти мах и људе и ствари. И ту има најбољу прилику да упозна не само људе различитих звања, него и сама звања. Зар није то у исти мах и најбоља згода за њ да одабере најмилије звање, које одговара његовим урођеним способностима» И да упозна људе и ствари и стече опште образовањер

Место многих различитих школа у којима се стиче различито опште образовање, присталице радне школе, идући за једним општим образовањем за све, иду и за једном школом за све, за мушко и женско, богато и сиромашно. „Јединствена школа“ је њихов идеал који настоје оживотворити. И у тој школи хоће они да од детета развију човека, достојна радника у друштву људском, с правим човечанским осећањем за се и за другога.

Тако радна школа, по Декролијевој максими, спрема ђака „у животу за живот“. Развијајући га телесно и духовно, помњиво пази да не занемари ниједне његове урођене спо-