Učitelj

Глобална мешода у Чехословачкој 179

Најзад овај смер се истиче у читању, у писању и у почетној настави. Док се у осталим предметима школске наставе извршила промена сразмерно лако, јер се тицало предмета релативно нових, чијем развитку није сметала столетна традиција, дотле у дидактици читања и писања глобализација наилази на жесток отпор учитељства. На тај начин се објашњава много хваљена методска традиција ових предмета, која не сматра да је то неприродно и противно дечијем бићу ако се, пре него што се пређе на реченицу као израз мисаоне целине, уче потпуно неразумљиви елементи, или ако се пре уче делови па после целина. Мада се у целокупној модерној настави истиче садржина учења, ђачка директна реакција и његова спонтана активност, оставља се јошу ова три предмета механичко схватање учења и вежбања слогова или гласова, који сами за себе ништа не значе. Док се свуда на другој страни дете унапред упознаје с целином или врши целу делатност, оно се само у горња три предмета трво учи деловима и то тако, како се некад радило у цртању.

У Чехословачкој пак неколико столећа расте поред ове мртве, механичке гране језичне наставе зелена гранчица живота и целине. Први знак глоблизације читања налазимо код Јана Амоса Коменског, нарочито у предговору дела "О Раси (1658). У овој књизи Коменског налази се на првом месту симболичка азбука, то јест „облици појединих писмених са сликом оне животиње, чији глас је сличан том имену, како би се и писмену (слову) дало неко значење“. ЧОн претпоставља пак у духу свога времена, да ће ђак прећи још и таблицу са најважнијим словима, за коју пак не на„лази да је потребно да је прикључи. Затим „ће после бити могуће прећи на посматрања слика и натписа, који су изнад њих стављени. Тамо ће опет само поглед на насликану ствар потсетити на име ствари, потсетити како назив слике треба читати. М кад се на тај начин пређе цела књига, савладаће се читање само помоћу назива слика, и то, што је важно, без дугог уобичајеног слоговања, тога преоптерећеног мучења мисли; а овом методом то се може потпуно избећи“. По овом цитату закључује на пример Е В Нцџеу, аутор чувене Тће Рзуећојоди апа Редаодоу о: Беофта да је Огр5 'Зепзиа шп Обсиз „први покушај очигледне наставе и поче"так методе речи у настави читања“ (стр. 256), при чему Ниеу под појмом „речи“ мисли на глобалну методу. И неки други "немачки француски аутори закључују на исти начин, нарочито БВобепз у познатом спису !'Врргепшзасе де Ја Тесшге раг Та тећоде ојођаје [рејасћацх и МезПе, Меисћаје!, 1930].

У деветнаестом столећу изражава потребу читања целих речи и устаје против обичне методе гласова Јосеф Франта