Učitelj

64 Филип П. Тошовић

отпорност према болестима, подиже здравље и радне способности организма и спречава дегенерацију јединке, расе и читавог човечанства. Због тога телесно васпитање не тиче се само индивидуе. Оно је, по речима д-р Арновљевића проф. Универзитета постало национално и расно васпитање и саставни део старања о вародној одбрани. Његове користи међутим још нису исцрпљене. "Физичко васпитање сем телесних снага и способности развија и способности ума и воље и извесне особине духа. Из телесних вежби излази поред физичког здравља још и морално. Телесна јачина побуђује самопоуздање и понос и поткрепљује устрајност. Телесна моћ и самопоуздање утврђују одважност, отвореност и искреност, а затим развија и навике реда, рада, дисциплине и врлине државно-грађанске. Све до Александра Великог код старих Грка, гимнастика је била главни предмет васпитања грчке младежи, законом регулисана и обавезна за оба пола подједнако. Стога телесна вежбања имају високу задаћу у одгоју народа и појединца, и, благодарећи томе, на домену физичког васпитања нашли су се као присни сарадници филозоф и лекар, естетичар и психолог, педагог и социолог сваки од њих да унесе у овај општи проблем по нешто свог, стручног, да би се дошло до савршенијег система физичког васпитања као једне опште потребе.“)

Деца школског доба воле телесна вежбања. Али запажено је, да се она мало интересују часовима гимнастике, који су им изражени обичном формом. При таквој настави они све покрете изводе лено, без воље, тако да су ова вежбања, иако им је вредвост неоспорна, готово без икаквог практичног домашаја.

Насупрот томе, од неколико година на овамо истиче се ве«села занимљива гимнастика, која под именом »јеих едиса в«, све више налази примене у телесном одгоју деце школског доба.

У сврси, да час гимнастике изазове и задржи интерес учевика, изналазе се вежбања која су израз једне идеје, манифестација неког осећања, имитирање какве људске радње, покрета познате птице, животиње и уопште ствари блиских духовном животу ученика.

У вези обрађених примера у мојој „Веселој гимнастици“ (Ћутљиви Паја, рибице у води, мали јахач итд.), да изнесемо и «следеће :

Ласте Став „мирно“, руке савијене на рамена, лактови устрану, прсти оборени и додирују рамена. Ми смо мале ласте а савили смо крила. Хоћемо да их развијемо. 1 Развите крила! Опружите руке у страну, дланови горе. 2 Савите крила! Вратити руке на рамена. Ово 6 пута.

» Скрећемо пажњу читалаца „Учитеља“ на ванредно обрађен чланак г. Радомира Д. Гаћића у „Животу и Раду“, св. 111 и 112 за о. г. под насловом: Из „физиологије шелесног васпишања. Уредништво: Београд, Франкопанова 31.