Učitelj

194 Д-р Милош Ђурић

сав круг знања и умења и што се знање и умење учи радом.“ Не „полициско“ васпитање, али не и анархију, већ слободу у васпитању. Не васпитање у ропству, већ неговање у атмосфери која му је супротна. — „Васпитани смо у ропству, пише Трстењак у духу и готово истим речима Светозара Марковића, чим се родимо сапињу нас у повоје, целога смо живота сапети, своје ропство истичемо многим понизним знацима и када умремо скрсте нам руке као знак најниже покорности и ропства.“ То не може бити циљ васпитању. Идеал је васпитања у слободи, зато школа ако хоће да буде васпитна, мора бити слободна школа. Само слободна школа није установа, „где се ради шта се хоће, него се сме радити само оно, што је: истинито, право, поштено и добро, што ослобођава људе од свакога зла, од лажи, заблуда и обмана, што их развија у сваком правцу и приправља за садашњост, за достојан живот на овој земљи.“

Педесетогодишњи књижевни рад Даворина Трстењака прошао је готово сав у знаку ових идеја и тај колосални рад, који је увек имао у виду „васпитање човека борца“, тражио је он да се реализује кроз слободну школу. Приликом откривања спомен плоче покојном Даворину Трстењаку, сви југословенски учитељи дужни су да се сете свога великог колеге, да читањем његових дела освеже своја сећања на једног истинског учитеља борца, васпитача и педагога и да му сложно узвикну: Слава му!

КУЛТУРНА ИСТОРИЈА

Значај надметања за грчку просвету

— Од Д-ра Милоша Ђурића —

П

Духовна агонистика била је климатика у којој се развијаху сви родови уметности, а нарочито песништво, музика и орхестика. Да је огледамо најпре у књижевности. На гозбама у кнежевским и краљевским дворовима, на гробним хумкама јунака, пред храмовима о религиозним светковинама, на свечаним скупштинама, на пуним трговима грчких градова, надметаху се аеди (певачи) и рапсоди (рецитатори), те се у таквим надметањима усавршила епска уметност, која је свој савршен образац добила у Илијади и Одисеји. Да је песничких надметања било веома рано, тврди Плутарх у својим /Гозбеним разговорима, М 2. Спомињући најстарије случајеве таквих утакмица, које су обично вршене о укопним играма, он истиче и овакав случај: „У сикионској ризници лежала је златна књига као заветни поклон Аристомахе, еритранске песникиње, која је епском песмом двапут победила у надметањима на Истму“. По једном обавештењу Клемента Алек--