Učitelj

242 П. А. Сорокин

је апараш за шпрење знања и искусшва у дашом друшшву; и, треће, школа је апарат за кочење једних облика владања а за калемљење других, нужних за заједнички социјални живона. Другим речима, школа врши три функције: 1) селекциону, 2) образовну, и 3) васпитну у ужем смислу ше речи. — Свака је од ових функција необично потребна. Зато се карактер вршења сваке од ових улога од стране школе веома јасно испољава у целокупном друштвеном животу и организацији. То ће познија излагања. показати.

Ми ћемо почети са карактеристиком селекционе улоге школе. __ У сваком друштву његови поједини чланови, као што знамо, не заузимају истоветан социјални положај. Нека лица заузимају врхове социјалне пирамиде, а друга њене „низине“. Нека се лица баве једном професијом, а друга другом; једна постају монарси и министри, друга свештеници, трећа инжињери, четврта радници, пета земљорадници итд. Онда се јавља питање:. на који се начин извршио тај распоред лица по разним групама, професијама и слојевима социјалне пирамиде» Какав је механизам, каква је сила то извршила» — Одговор на то питање гласи овако: У сваком друштву постоји нарочиши, необично сложен механизам одабпрања и распоређивања индивидуа у друштвеној ппрамиди. Тај се механизам састоји из читавог низа социјалних установа и услова, који у својој укупности и претстављају „апарат“ своје врсте, који „просејава“ индивидуе подесне и неподесне, с једне стране, а с друге стране одређују њихову употребљивост за ову или ону професију, или социјални слој, и с треће стране, распоређује индивидуе по одговарајућим местима у друштву. Овај апарат, или „селекционо сито“, разнолик је у разним друштвима. У својој укупности он је врло сложен. Зато га ми овде нећемо описивати у његовим појединостима. Овде ћемо само указати на факат, да је школа један од главних делова тога „механизма за селекцију и распоређивање“.

У самој ствари, зар школа није прво „социјално сито“, које одређује ступањ даровитости или недаровитости, употребљивости или неупотребљивости разних ученика у разним погледима» Зар се на основи школских успеха — у основној, средњој и вишој, школи, — не ствара „репутација“ даровитости или недаровитости, употребљивости или неупотребљивости разних лицар Зар сав. систем оцена и школских испита не претставља једно нарочито „сито“2 Добре оцене за успех у учењу и добро владање јесу једна од главних врста социјалне рекомендације датога лица. Добра „диплома“ и „диплома“ уопште, доказ како је неко свршио неку школу и да је постигао успех у низу наука, неопходна је да се заузме ово или оно место. Лица, која од других изостају у школи или нису способна да заврше неки наставни завод, обично се сматрају као мање даровита. Њима се, силом овог услова, одмах затвара приступ за читав низ друштвених места и позиција. И обратно, чим се човек даље пробија кроз узани и тешки лабиринт школског система, — од основне школе к средњој,