Učitelj

УЧИТЕЉ-ЈАТЕТЈ

ПЕДАГОШКИ ЧАСОПИС ЈУГОСЛОВЕНСКОГ УЧИТЕЉСКОГ УДРУЖЕЊА —

ЈАНУАР 1935 БЕОГРАД 15 (49) ГОД. БР. 5 УРЕДНИК МИЛИЋ Р. МАЈСТОРОВИЋ

Читооде Хришћинске вере поздривљимо (0 „Христос (се Поди“. ПЕДАГОГИКА И ПСИХОЛОГИЈА

О моралистичкој педагогији

Наставак предавања из „Опште педагогије“ објављених у »Учитељу« 1954 године

— Од Д-р Артура Либерта, проф. Универзитета у Београду — .

Њена основна мисао је ова: она не признаје разуму него моралној вољи примат у човечијем бићу. Најобилнији почетци тога етичкога погледа на свет налазе се већ у грчкој филозофији, код Платона, стоичара и осталих Сократових школа. Код Платона је етички моменат још уско везан са логичким и естетским моментом као што у опште код Платона идеја логоса има дијалектички и универзалистички карактер. На супрот томе стоицизам је највише изображен у немачкоме идеализму и то пре свега у идеализму Канта и Фихтеа. По њиховом мишљењу разум се односи и влада царством појава, дакле царством природно научног света. Сазнање пак и схватање апсолутнога му је неприступачно. Апсолутни свет је приступачан само моћи моралног убеђења практичне воље. Из те моћи која је у ствари од највеће вредности од свих духовних способности произилазе и све вредности. Са становишта етичког идеализма једино морална воља заправо производи вредности. Због тога се образовање и васпитање и своди на образовање и васпитање етичке воље. Образовање и васпитање није радња разума него воље. А' Кантова критика: практичнога ума сачињава главну филозофску и метафизичку основу те педагогије.

За Канта је „образовање највећи и најтежи проблем који је могао човеку бити задат“. (Издање Филозофске библиотеке 50 свеска, из Кантовог списа о педагогији стр. 198). Али, пита се Кант чему треба да води васпитање2 На то он одговара: „Човек треба да васпита своје способности за добро; провиђење му их није дало већ готове; оне су чисте, способности и без разлике у односу на моралитет. Човек треба да себе чини бољим; да култивише сам себе и ако је он зао да сам код себе развије моралитет. «Стр. 198). При томе. Кант разликује три васпитна задатка: 'ђ Учитељ Ена И 2: