Učitelj

190 Библиографија

Част н брука живе до вијека Управ човек онда и потине Част, поштење када му се узме“.

да поштење умиру јунаци. ___Понос надиндивидуална и национална је изражена најлешше у Милошу, жоји је као мртав витез и поносит: Шта Леонид хоће и Сцевола, Кад Обилић стане на поприштег Ова мишца једнијем ударом престол сруши, а тартар уздрма. Паде Милош, чудо витезовах, жртвом на трон бића свијетскога. Тордо лежи велики војвода, под кључевма крви блатородне, ка мало пријед што тордо иђаше страшном мишљу, прсих надутијех, кроз дивљачне тмуше азијатске, тутајућ их ватреним очима. Али највише, апсолутно начело Његошево је Бог и њему Његош пева: „Ти, божанство превисоко, које живиш у простору, над простором, под простором, у свијетлим планетама, у зракама сјајна сунца н у сваку малу стварцу нам видиму, невидиму

светли творац величанством сјаје“...

„свеколике умне главе, што су до сад на свет биле, н од сада што се роде,

да у једно перо слију

силу мисли највишијех:

не би знале црте повућ' нити рјечи уписати

о твојему величанству .

Злоћа, завист адско наслједије: Ово чојка ниже скота ставља Ум та опет с бесмртнима равни!“

Зашто даље наводити цитатег Његош се воли и схвата, н он кроз нав делује само онда када се чита, када се у њега уживљавамо. Већега учитеља „садашњица наша не може од Његоша наћи.

Апје Ретгапбезк;; ЗКирпа пазфаја џ (еогшју | ргакуј. Ластеђ 1985, 80, 511. 108, села: 20 фу. Тадапје Јигочоуепзкос ибњејј. идатиепја зексјје та Баузки ђапоуи, Фте. Ктајја АЈекзапдга, 4/1. »Лафтш ва алорамја«. — У лепој техничкој опреми изашло је ово дело нашег сарадника и вредног пропататора савремених тежњи у народној школи А. Дефранческог. Ово је шести већи спис о новим васпитно-наставним стремљењима у нашој школи. Овај спис је подељен на два главна дела: теоријски и практични и замишљен је као нека врста проширеног уџбеника за укупну наставу и уједно као помоћно средство свима наставницима који треба п мора да се интересују овим проблемом и његовим решавањем у практичном раду.

У проблему укупне наставе, као и у питању почетне наставе писмености по глобалном методу, јасно се огледа једно више и крупније начело, које многи педатози ин методичари готово слабо додирују, а то је принцип ортанског схватања, света или органског погледа на свет. Фундирање укупне наставе не може се извести само на бави психологије п дидактике, већ на једној широј н дубљој бави — на основи филозофској, којљ се допуњава и чињеницама педатошке

рана