Učitelj

а Е

Техника учишељског рада 289

Како се огледа та повећана ефективност»

Објективно: мањим трошењем радне енергије, мањим радним временом, већом количином рада, бољим квалитетом рада.

Субјективно: мањим психичким замором, учитеља и ђака, мањом телесном исцрпљеношћу, већим задовољством.

Очигледно је да радим с већим ефектом, ако извесне резултате постигнем мањим трошењем енергије, у краће време или с већим задовољством.

Ефективност рада смањује се за дужег рада услед два узрока, како су то у своје време утврдили Тћогпфаке и његов ђак Сагеђ. Први узрок смањења радне ефективности је телесна, нервна исцрпљеност — други је психички умор. Њихов узајамни однос види се нарочито изразито при дуготрајнијем раду. Ако пратимо кривуљу у графикону ефективности код рада који траје барем 6—7 часова и ако измеримо целокупни ефекат рада, показаће нам кривуља очигледно опадање које достиже знатну вредност. Радна ефективност смањена је у знатној мери, као што то знамо из обичне праксе. Али једном истом кривуљом застрта је делатност двају малочас споменутих узрока смањене ефективности. На основу неких врло напорних експеримената доказују поменути научници да од два чиниоца припада већи удео на смањењу радне ефективности баш психичком умору. По њима телесна исцрпљеност учествује у том смањењу само за 6—10%, а психички замор до 60%.

Телесном исцрпљеношћу учитеља бавили смо се детаљније у свом делу „Индивидуализација метода“, део |, где смо томе посветили читаво поглавље. Посматрали смо тамо утицај оних облика учитељеве активности у школи који су досад преовлађивали. Утврдили смо да данас преовлађује активност изговорене речи, што значи да учитељ учествује у школском раду сопственим говором с две трећине, докле, на све ђаке у разреду отпада само једна трећина од целокупне множине изговорених речи и времена које се утроши на говор. Оваква форма ставља повећане захтеве на учитељев глас. Нарочитим уређајем утврдили смо да гласовни ефекат помоћу кога учитељ треба да завлада целим разредом значи за њега много веће трошење енергије него обичан говор помолу кога се споразумевамо у надлештвима, у породици, у четири ока или у малом друштву код стола. Такав тихи или полугласан говор умара нас много мање, управо осећамо да бисмо издржали тако да говоримо цео дан. Фиксирањем гласова енергије при тихом и гласном говору било нам је омогућено да код неколико учитељских лица измеримо однос кванта обе радње. За гласан говор (као што је предавање целом разреду) утврдили смо да је однос његове енергије према енергији тихога говора дат цифром 10 до 26, већ према индивидуалности. Гласни говор може дакле да значи до 26 пута веће трошење енергије.

При дисциплинским интервенцијама долази редовно до још већег повећања. Гнев, намеран или спонтан, доприноси ојачању гласовног ефекта и повећању физиолошке делатности уопште. Мерење гласовног ефекта у таковим случајевима показало је чак

Учитељ 19