Učitelj

452 Драгољуб Бранковић

дижу из дубине једног јединственог метафизичког убеђења, дакле из једног мита.

У религији и њеној настави смисао живоша прилази детету саливен у форми мита, бајке и чуда. Мит, бајка ш чудо су објективни облици и форме истине пи сшварности и оно што се у њима износи нимало не стоји иза историјских истина. Занимљива су даља извођења Либертова о миту, бајки и чуду испоређујући њихову истинитост са истинитошћу наука, али ми то из појмљи-

вих разлога не можемо овде даље изводити.

ХП О значају разних наука за васпитање п образовање.

Ми овде немамо простора да расправљамо о значају математике за човечју личност, па онда и за наставу. О превеликом њеном значају Либерт се позива на Платона који у свом делу „Држава“ стално понавља васпитну сарадњу математике. Платоново славно препоручивање математике као једне од најглавнијих помоћи у васпитању и у образовању јесте важан саставни део његовог етичког хуманизма. Математика се увек показује као вођа истини. Платон, кога Либерт акцептира, сматрао је да геометрија и вештина рачунања помажу да опажамо идеју доброте. Зато је Платон захтевао да грађани узорне државе ни по коју цену не остану без геометрије!

Такође су занимљива Либертова разлагања о филозофској дидактици математских природних наука (физике) и разматрање атомистичке и динамистичке теорије о материји. Затим расправљање о филозофској дидактици биологије, где говори о механистичкој биологији (тзв. машинска теорија живота), о вишалисшичкој биологији (живот као целисходно јединство), о опозицији витализма прошив механизма и криза машемашских природних наука, о филозофској биологији и о пантеизму. Сва ова расматрања имају везе са општом дидактиком, што ће се читалац уверити читањем самог дела.

Најзад расправља о филозофској дидактици културних наука и културно научној настави, завршујући одељак „Смисао и сврха наставе“ овим речима: „Дакле, човек и култура не могу без моћи наставе ни почети свој пут, нити њима ићи ма и само један корак даље. Настава помаже човеку у његовом интелектуалном, моралном, уметничком и религиозном, у његовом идејном и у његовом практичном самоостваривању. Она је струја у томе општем току. Отуда настава и сачињава и важан услови потпорну снагу као и битни саставни део садржине наше историјске судбине. Она је најтешње везана за човека. Она је претпоставка и сведочанство наше вредности. Она је камен темељац и основни облик, „форма а у исто време и област хуманизма...“

Е Е Ка

Ми смо овде изнели главне мисли Либертове опште дидадактике, јер нам је сврха била да заголицамо пажњу наших школских радника према овом сјајном делу науке о васпитању и образовању, и ништа друго. Читалац ће наћи све опширно и темељно читањем самог дела „Философија наставе“.

МР а он а У