Učitelj

722 Милић Р. Мајстороваћ

дело београдских учитеља“. О томе ће се доцније сигурно нешто више сазнати, када се буде написала објективна и опширна Историја Учитељског удружења. Али, ма како да је било, пише Ђока Ивковић у своме Прилогу историји учитељског удружења, тек мисао о организацији целокупног учитељства примљена је од тридесеторице виђених учитеља, којима је из Београда о томе писано и којима је послат на увиђај привремени нацрт правила удружења, који је пројектовао Риста Стојаковић. После овога ствар се сама по себи развијала, док убрзо није дошло до коначног легализовања Учитељског удружења.

Разуме се, да се подухват око ширења учитељске организације није могао ни да замисли без једнога листа, који би био стожер целокупног учитељства и огледало њихове спреме и способности“ (Ђока Ивковић). Тај стожер организације имао би најделикатнију мисију, да духовно везује и духовно општи са учитељима расејаним по варошима и селима ондашње наше државе. И заиста 20 јануара (по стар. календару) 1882 г. појављује се прва свеска часописа Учитељ, који постаје званичан орган Учитељског удружења Краљевине Србије. Средства којима се упочетку располагало показивао је и сам скроман изглед часописа. Али омања група првих сарадника, на челу са првим уредником Николом Р. Поповићем, учитељем из Београда, чинила је све од своје стране да часопис прокрчи пут до свих ондашњих учитеља, које интересује књига, и да им постане веран пријатељ и помагач у тешком васпитачком и наставничком послу.

За два своја најважнија гесла, Учитељ је изабрао Удружење је снага и Учитељ је душа школе. У програматичком чланку Да се упознамо, каже се и ово: „Сваки зна да основној школи није задатак да стручно образује своје ученике за овај или онај рад или посао, већ да негује и развија здравље, ум, вољу, осећања — добра, која су свима без разлике потребна. Зато је дужност Учитеља, тога претставника првих снага, које раде на тим добрима, да говори о учитељу као наставнику и васпитачу и свем оном што га таким чини; о потреби и важности његовој у држави; о положају, да би одговорио цељи; о школи, у којој се пресађују горња добра; и о сметњама које не дају да се пође бољим, истинским путем у васпитању будућих српских грађана. Да би овоме одговорио, писаће:

ту Из опште педагогике и њених помоћних наука (психологије, физиологије, хигијене и др.).

0) Из методике и предавања из појединих предмета, или материјал приређен за предавања.

3) О историском развитку васпитања код нас; каква нам је просвета, и каква треба да је.

5) О дружинским стварима. Рад управе удружења и појединих учитељских зборова. Расправе о питањима односно удружења.

6) О дописима и белешкама просвете, како код нас тако И код других народа и

7) Рецензије о делима, која имају вредности за учитеље и друге наставнике. Прегледу других листова. Приказу нових књига“ (1, 2).