Učitelj

ПН

оволико волим“. Четврти (18 г. каже о свом најбољем другу: „Волим га из душе. Ни моју фамилију не волим ки њега. С братем се свађам понекипут, ал' с њим јок. Рек'о сам да га окумим кад се женим“. Пети (18 г.): „Најбољи ми је друг мој побра Н. Што год он зна, знам и ја. Кад се обучемо за сабор, кад гледаш мене, ки њега да гледаш. Само што је он високшеји од мене. Ни браћа се не воле ки ми. Зато смо се и братимили“.

Узајамно материјално помагање, као узрок дружења, обелодањује се у говору четири младића. Младићу од 17 год. најбољи је друг О, зато што се „зајме у свим стварима. Кад ми затребају српови кад жњемо пченицу, ја потражим од њега Кад он жње, узима мое српове. Ако му требау кола да превуче нешто, ја пођем с колима, те му помогнем да превучемо ил' сено, ил пченицу ил' трску. А кад мене затреба'у кола, ја зовнем њега, и он ми пође с колима“. Други (18 г.): „Имам доста другова, ал највише волим У. Ми се помажемо у свему. Он је тишљер Кад ми затреба ма која алатка, он ми да. Некипут ми и он направи. Ако си видео ону моју лепу капиу. Њу ми он направио за ништа, само сам ја купио даске и фарбу. Пре ми направио астал и једну клупу. Али и ја њега помажем,. Он нема говеда, а има обично имање. Кад је време за орање, ја му поорем. Кад стигне за брање ја му с мојим говедима превучем. Тако он има вајду од мене и ја од њега“. Трећи (19 г.) највише воли друга Р. зато што чине добро један другом. „Што год њему треба, он тражи од мене, а што мени треба, ја тражим од њега. Ја сам њему ове године помагао у орање и дао сам му копачицу, те копао жито. А он мене давао коња, те сам иш'о на богомољу код ујка, и давао ми четири пут само нову новциту канту прскалицу, те сам прскао виноград. Ником је више није давао. Због тога се ми највише волимо.“ Четврти (20 г.): „Не знам шта ми све неби дао, кад би' му поискао. И душу би ми дао. А и ја њему дајем што год имам а њему треба. Једанпут, кад он седео код куће, дао ми његово стојеће одело, те сам иш'о у госте. Више пут ми је давао капу и опанце да се послужим. Паре, кад има он, имам и ја, а кад ја имам, ки он да има. Зимус он није имао доста сена, јер била сушна година, а ми, фала Богу, навек имамо доста сена, те сам му ја, крадом од мо'е, давао по бреме сена кад му је год требало“.

Неки склапају другарства са појединим вршњацима због тога што су им сеови нашли при руци и указали помоћ у невољи. Тај моменат оставио је дубљи траг у њиховом душевном животу. Имали су прилике да доживе значај помоћи за олакшавање излаза из тешких околности у животу. Свест о томе утицала је на њих да се са више обзира опходе један према другоме. Један пубесцент (17 г.) прича: „Од прошле-јесени стално седружим са Л. Њега волим и волећу га док сам жив. Он ми је продужио живот. Чували смо прошле јесени ја и он говеда на крај нашега поља. Из шале ја се посвађа' са једним из Д. А њих неколико чували говеда. Мало по мало, ми почемо све више да се пцујемо. Од једанпут порипаше сви они на мене. Ударише ме неко-