Učitelj

102 ____________________________--

основане на устаљеном начину делања, навикама оцењивања које се изражавају у пословицама, хитрим речцама, литерарним ликовима, историским херојима итд.

Ми често и не примећујемо колико смо проткани духом прошлости и психологијом наших предака, која нам се предавала у толикој мери уколико смо усвајали националну културу. А међутим ми смо сви донекле робови прошлости, или да се блаже изразимо, ми смо „деца своје нације“. Ми сазнајемо своју психолошку битност само тада, када западнемо у другу националну средину.

Болдуин је правилно казао, да је бољи начин да се схвати, шта је то „друштвени дух“ ако се пређе у други круг где је друштвени дух друкчији. У првом случају, човек се осећа као „риба у води“, у другом случају као „риба без воде“. „Само међу људима исте расе који се током дугог времена налазе у истим условима живота и склоности, може да постоји неко узајамно разумевање“ (Г. Лебон).

Међутим, уколико се усложавају људска друштва, заоштравају класни интереси и политичка борба, јединство националног духа се ставља у опасност. Епохе криза још више појачавају ту опасност и изазивају разочарења и неверовања. На срећу самих људских друштава, понашање маса потчињава се установљеном поретку по инерцији. У понашању људи има много механичког и то им даје могућност да се њоме управљају у том делићу времена, док се у ковачници историје не искују нове идеје и тежње које држе нацију у јединству. Те нове идеје и тежње биће чврсте само онда ако се слију са минулом историјом народа.

Милош Р. МИЛОШЕВИЋ

Филозофија и настава"

Према напомени, учињеној на завршетку свога претходнога чланка, требало нам је загледати у форму диалектике ума, у њен класични облик, диалог. Али, како питања из тога проблема чине читав један засебан одељак расправљања, тиме бисмо се удаљили од саме диалектике Либертове, која нас и даље интересује, по

"томе што писац „Филозофије наставе“ покушава да диалектичку методу примени на учење наука о настави и васпитању. Стога нам је овде стало до тога, да употпунимо наше упознавање с Либертовом диалектиком и њеном методом, па тек потом можемо доћи на питања из проблема диалога и осврнути се на неке важније одредбе из „Филозофије наставе“. То наше упознавање

1) Наставак критике г. д-ра А. Либерта „Филозофије и наставе“. Види Учитељ за прошлу годину.