Učitelj

90 —___________________----

Најнесрећније је г. Поповић схватио тезу да су односи производње и размене добара подлога свима осталим људским акцијама. Међутим та мисао веома јасно изгледа кад се каже: Жрвањ је дао античко друштво, воденица феудално и парни млин грађанско. Веза између привреде и друштвене форме "под таквом перспективом изгледа и јасна и разумљива. Ево како је Маркс у најкраћим потезима резимирао своје схватање (општи резултат): „У друштвеној производњи свог живота људи ступају у одређене, нужне односе, независне од њихове воље, у односе производње, који одговарају неком одређеном ступњу развоја њихових материјалних продуктивних снага. Скуп свих односа производње сачињава економску структуру друштва, стварни темељ на коме се диже правна и политичка надградња, и коме одговарају одређени облици друштвене свести. Начин производње материјалног живота уопште одређује процес социјалног, политичког и духовног живота Не одређује свест људи њихово биће, већ напротив њихово друштвено биће одређује њихову свест...“ итд) Не инсистирајмо да наводимо цео текст.

„Материјалистичко схватање историје — каже Енгелс полази од поставке да производња, а уз производњу и размена · производа, чини темељ сваког друштвеног поретка; да у сваком друштву које се јавља у историји расподела производа а с њим и социјална разшчлањеност на класе, зависи од тога, шта се и како производи, и како се врши размена производа.“ „...Крајње узроке свих друштвених промена... не треба тражити у филозофији, већ у економији дате епохе“.>) Дакле, не равна се привредни живот, економска структура друштва по идеологији људи, већ се њихова идеологија равна по економској структури. У осећањима, духу, свести и тако даље увек се само огледа друштвена стварност. Идеологија уопште израста из економске структуре друштва: у њој се само у најразличитијим формама рефлектују стварно постојећи односи друштвене производње. То је један од неумитних доказа историјског развитка људског друштва. У вези са овим ставом овде морамо да изнесемо неколико начина неразумевања историјског матријализма. Најобичније је овакво резоновање. За марксизам постоји само економија, а све остало је, према њему илузија, опсена, све остало не претставља ништа. Из овога би изилазило да марксизам негира идеологије, психологију итд... Други начин неразумевања историјског материјализма је: Постоје разни „фактори“ у историји: економија, политика, уметност и тд: међу овим „факторима“ једни су веома значајни, други су безначајни; једини значајан фактор према историјском материјализму је економија, а остали су као седма рупа на свирали. Међутим, марксизам није начин негирања идеологија, већ начин објашњења тих идеологија Све што су критичари историјског материјализма, вели Плеханов, рекли о његовој тобожној једностраности, као и о томе да он ван економских фактора

ту Критика политичке економије: предговор, стр. 7—8. Изд, књиж. „Светлост“ Београд. 2) Анти — Диринг, стр. 293.