Učitelj

ЧЕДОМИР Љ. Илић:

Улога памћења у животу

Шта је памћење2 Многи писци дали су своју дефиницију о памћењу. Памћење је способност примања спољних утисака, задржавања и репродуковања њиховог у датом моменту. Да би се ови утисци што боље урезали у нашој свести, потребно је да они буду што јачи, да се просто упију у наш нервни систем, помоћу кога се и ствара слика предмета у нашој свести. Начин на који примамо ове утиске, оставља за собом јачи или слабији траг. Тако, уколико посматрамо једну ствар с већом пажњоми интересовањем, утолико ћемо је боље запамтити и дуже у свести задржати. Према томе, уколико је наш нервни систем осетљивији према спољњем утиску, уколико је наша пажња јача, каои утисци, утолико ће наше памћење бити јаче.

Памћење је веома важна душевна појава, која обезбеђује сваком човеку успех у животу, без обзира на његово занимање. Тако, оно је неопходно ученику, наставнику, адвокату, лекару, говорнику и сваком разумном бићу. Без памћења успех у животу не би се могао ни замислити. Уколико ученици имају јаче, верније и постојаније памћење, утолико ће им и успех у животу бити обезбеђенији, утолико ће успех у њиховим подухватима у животу бити сигурнији. Ученицима је дакле, веома потребно јако памћење, да би с успехом пратили наставу, чији је задатак да по извесном плану стално проширује круг њиховог знања. Оно је потребно и људима свих професија. Потребно је фабриканту да би познавао појединости својих пословања; потребно је трговцу у општењу са својим муштеријама, да би упамтио њихов укус, њихову наклоност, њихове карактерне особине, према којима би се могао управљати. Говорнику је, такође, веома потребно јако и сигурно памћење, да би могао са сигурношћу развијати једну идеју и излагати читав низ мисли логичним редом, повлачећи, с времена на време, паралелу између извесних догађаја и излажући свој суд о данашњем стању ствара. Зар би се могао замислити уметник без јаког, верног и сигурног памћења, које му је неопходно за запажање боја и облика разних пејзажа и романтичних предела; Њихов уметнички дар не би могао да даје оно што би требало. Уметник лишен памћења, лишен је правог уметничког стварања. Данас, када се на свима пољима људског знања увећавају духовна богатства, неговање памћења је нарочито потребно. Уколико један човек узима виши учешћа у друштвеној заједници као човек, утолико му је памћење потребније, утолико му је потребније вежбање и свих својих духовних снага, да би своју дужност правилно и ваљано извршио и корисно послужио друштву коме и сам припада. Памћење може бити разнолико. Ако је стечено помоћу чула вида онда је то визуелно памћење. За особе, код којих се памћење врши поглавито помоћу чула слуха, каже се, да имају акустичко памћење. Оне највећим делом памте слушањем онога О чему им се говори, оно што имају да