Učitelj

питања. „Најкобнија је у том погледу употреба низа питања који је назван развојним начином“, за која је наш стари педагог Димитрије Јосић (по Х. Г. Шолцу) рекао ово: „Кад се развијајућа питања употребе при градиву које се не да развијати, то је онда злоупотреба“.

Али иако Моачанин претежно говори о учитељевим питањема, он по угледу на савремену наставу, која има тежиште у ученику, говори и о ученичким питањима и сматра да она „имају своје највеће оправдање у својој спонтаности којом откривају потенцијалне душевне снаге и актуализују диспозиције".

За практичаре је важно да се правилно конкретизира исправна теорија. Зато је Моачанин опширније разрадио одељак какав треба да је облик наставникових питања, како се правилно пита и правилно одговара, тј. како се правилно логички и језично пита и одговара. Разуме се, да питање мора бити јасно, у потпуној реченици, одређено, „кратко и једноставно, и да садржи само један објектив“. „Сваки наставник мора у питањима избегавати таутологије, плеаназме, бомбастичне и празне фразе. Питања не смеју да буду стереотипна!" Најзад „једини облик наставе у којем се могу развити природна и права питања јесте слободан разговор, али који не значи брбљиво трошење времена, већ слободан разговор вођен циљем и планом“.

На крају, писац се труди да одвоји битно од небитног, и да постави границу између метода и манира. Није за апсолутизацију метода, већ пропагира његову модификацију према датим ситуацијама и захтева да наставник увек себе проверава и да не баца пре времена кривицу на децу док не утврди сопствену кривицу за неуспехе. Напослетку, држи да ће се у будуће изменити и садашња „модерна настојања“ и да учитељ има будно да ради на своме усавршавању — педагошком, психолошком, методском и научном.

Топло препоручујемо ову расправу свима наставницима. Мил. Р. Мајсторовић

У прошлој свесци омашком су неки уредни претплатници добили чекове да обнове претплату, молимо их за извињење. Администрација „Учитеља“

______________________________-----тЈУГОСЛОВЕНЧЕ,. —- Изашао је из штампе број !, за септембар 1937, дечјег листа „Југословенче“, у издању Југословенског учитељског удружења. „Југословенче“ излази једанпут месечно. Годишња претплата је 10 динара а поједини бројеви по 1 динар. Претплата се шаље Југословенском учитељском удружењу за „Југословенче" — Краља Милутина 66. Чековне рачун Бр. 53081, Уредни-

штво има и све комплете за ранијих шест година. __-_________________________- ни

_________________________________--—=„Учитељ“ излази у месечним свескама од четири до пет табака. Годишња му је цена за чланове Југ. учит. удружења 50 дин.; за нечланове и школе 80 дин; ва ђаке учитељ школа 45 дин. Претплата се полаже унапред најмање за пола године на Југосл. учит. удружење, Београд, чек. рач. бр 53081 Рекламације непримљених бројева најдаље после дка месеца. Учитељ излази из штампе сваког 15 у месецу.

Власник и одговорни уредник ИВАН ДИМНИК претседник Југословенског учитељског удружења Коаља Милутина 66. Београд Телефон 22-535

и паши ан аи Шталпарија „Привредник“ Жав. Д. Благојевића, Београд. Ки. Михаилова 3. Тел. 21-450