Učitelj

се предузме, она бира учитеља и одређује наставни програм. А што важи за општине, важи у истој мери и за државе. У неким федералним државама школски реферат прописује и школама разашиље штампане планове лекција, бира уџбенике, и врше апсолутни надзор над испитима и издавањем диплома. У другим државама опет у званичним рукама је само номинална контрола, а праву „политику“ васпитног система диктирају локални чиниоци који у томе погледу имају апсолутно одрешене руке. Надлежни отсек федералне владе више је саветодавни орган. Он у ствари не контролише васпитање, ма да се ради на томе како би се организовао централизованији, па дакле и јединственији школски систем)

Даљи важан чинилац који проузрокује компликације је: контролисање васпитног система од стране нарочитих интересних група. Патриотска удружења на пр. траже да у наставни програм уђе студиј „проглашења независности“ и излагање о „уставу“ и у томе имају успеха. Извесне приватне компаније које производе потребе од општег значаја (електране, плинаре и сл.) припремају материјал који с времена на време успевају да убаце у школске уџбенике и да га прокријумчаре у разна предавања. При томе имају у виду своје приватне економске интересе (пропаганда), конкуришући на тај начин сличним јавним предузећима) Издавачка предузећа што издају уџбенике успела су до сада да са успехом одоле свим захтевима да се наставно градиво из појединих наставних предмета (друштвене науке, општа математика и сл.) згрне у кратке и једнообразне курсеве.

Изгледало би на први поглед да сваки од горе поменутих главних принципа демократске владавине спречава успешан развој васпитања и постизавања централизоване контроле васпитног процеса. Индивидуализам, који и сувише често није ништа друго него маска под којом се сакривају приватни интереси појединих привредних група, има још увек велики утицај. С друге стране присталице „американизма", који особености и привилегије мањих територијалних целина (општина или држава) жртвују интересима највеће јединице тј. целог народа, нападају на локални аутономизам и права појединих федералних

држава.

2) Као изузетке морамо овде поменути неке пољопривредне школе, наставу домаћинства у неким средњим школама и, на крају, околност да су у последње време из фонда федералне владе саграђене извесне школе у „аутономним“ државним областима. Неки се томе радују, а други се с истих разлога боје што је дошло до тако одлучног корака федералне владе: да помоћу финансијских потпора

лиши поједине државе права да оне саме врше искључиву контролу над васпитним

системом. 8) Упореди: Нготе Рам, СарпаПзт апа #5 СиНиге (Капитализам и његова кул-

тура) Ме Уогк, Рапаг 6 пећап, 1935.

"= А дијак пили о = ___.л. (4, __асп сала ~ _-.—.

Па — ___-

ЈА не ду ___к _