Učitelj

доживљавањем разних вредности, јер тек на основу преживљене извесне вредности ствара се нов циљ. Све, дакле, стоји у заједничкој вези. Предмети (личности, ствари, појаве, поступци) добијају као средство за постигнуће циља свој смисао, своје значење и своју вредност. Помоћу процењивања вредности и постигнућа једнога циља постаје нов интерес за нова доживљавања и нова процењивања вредности, те се сада даље ослобођава инстинктивне базе и добија све више интелектуални изглед, па се све више разграњава и преноси на друге доживљаје.

Интереси су непојмљиви без ознаке активитета, спољњега и унутарњега, они су по речима Феријера „пожар који се шири".

Сваки здрав човек има ма какав интерес, пошто сваки има ове инстинкте и наклоности, а с овим и своје циљеве, који опет захтевају употребу разних средстава, чиме бива и процењивање тих средстава.

Сваки наставни поступак има само један смисао: да уведе код ученика процес самообразовања, што је сврха новој школи. Самообразовање почива на интересима који нису само потстрекачи за виши духовни живот, већ су они и сами вољни поступци. Васпитач мора увек да буде свестан да ученик долази до самосталног постављања циља и до добровољног прихватања туђега циља из преживљеног осећања вредности. Настава мора настојавати увек да ученик осети извесну вредност, да је преживи сам лично, па ће онда постављати нове и веће вредности за своје даље циљеве. Интереси радљивости израстају из доживљавања и осећања вредности. Преживљене вредности омогућавају постанак циљева, а с овим у вези и рађање нових интереса. Стога се у новој школи на пр. поука не даје ученицима на вербалистички начин, него се мора ученик ставити у положај да преживи извесну ситуацију, да преживи једну вредност, из које долази поука за кретање кроз друштвени живот.

Интереси се највише развијају само радом и кроз сам рад учеников уз употребу свих потребних наставних средстава.

Из самога разлагања суштине интереса види се да савремена школа апсолутно мора неговати наставне интересе који имају свој корен у напред изложеним педагошким инстинктима. Овако схваћена суштина интереса даје интересима врло велики и управо пресудан значај за радну мотивацију у новој школи. Интереси не би имали овакав значај кад би они били схваћени у Хербартовом смислу, нити пак у смислу данашње немачке психологије, јер тамо интересима је психолошка основица претстава, интереси су чиста осећања, они дакле, који прате претставе, а воља тек има да дође.

Међутим према нашем разлагању суштина интереса је увек динамична, вољна, моторична. Они не долазе само у интелектуалну сферу, већ и у волиционалну и емоционалну област, они су, дакле, син-

МЕ