Učitelj

анализа Сигм. Фројда (Ртема) и индивидуална психологија Алфреда Адлера. О психоанализи обавестио је чехословачку педагошку јавност још 1926 год. Д-р Рудолф Соучек својом књижицом „Рзусћоапајуза“, а доцније и Д-р Ладислав Кратохвил (Кгајосћу) који је написао предговор чешком преводу Фројдове студије „Успомена из детињства Леонарда да Винчија“ (1733 год.). Доцније су били на чешки преведени такође сви основни списи Фројдови и инструктивна публикација његове кћери Ане „Увод у психоанализу за педагоге". Али не може се рећи да је психоанализа пробудила неку већу пажњу у чехословачкој педагогици. Проф. Хендрих и Хлуп су се изразили о њој скептички, а доц. Кратина је запоставља. Адлерово учење, што га је у чехословачку псилогију увео такође Д-р Кратохвил и које је у чехословачкој педагогици наишло на више симпатија него психоанализа, подвргао је прошле године (1937) критичкој анализи млади доцент педагогике у Братислави Д-р Јурај Чечетка и открио сва методолошки слаба места Адлеровог учења, иако иначе индивидуална психологија може да има велики значај за васпитну праксу, нарочито као терапеутска метода.

Сразмерно више терена ухватила је у ЧСР типологија коју у нас заводи Ј. В. Клима, доцент универзитета у Прагу. Он је такође на основу типологије радио своје монографије о ученицима средњих школа.

Ако упоредимо психолошке монографије чехословачких психолога са сличним монографским радовима на пр. немачким или француским, видимо да на томе подручју има у ЧСР студија које могу да поднесу и најстрожију научну критику. Сем већ поменутих монографија Ростохарових, Хмеларжових и Кратининих (који је сем тога обогатио чехословачку педагошку литературу монографијом о ејдитичким диспозицијама код омладине) заслужују пажњу још два дела: „река тјеПаепсе"“ („Интелигенција детета") од Д-ра Ц. Стејскала ( за сада изашао само | део) и „Рибена" („Пубертет") од М. Скоршепе (5коТера). Можемо рећи, уколико нам је познато, да нигде у страној литератури нису ове две теме тако исцрпно и брижљиво обрађене, као у поменутим делима. Пажњу заслужују још оригинални радови почившег Д-ра Саудка (5аџдек) из области графологије, па онда радови Д-ра Р. Соучка (боџсек), Д-ра К. Черноцког (Сетоску), Д-ра Роберта Конечног (Копеслу), Руд. Чермака (Čermak) и других. Минула година, 1937, донела је чехословачкој психологији две монографије од вредности. То су: студија „Hlad" (Глад) од Д-ра Јозефа Ставјела (Stavči) и „Studie z psychologie myšleni" (Crynwje из психологије мишљења) од Д-ра О. Глоса (С105).“)

»у Примедба преводиочева: Аутор овога чланка, Д-р Вањек, такође је издао лепу монографију о дечјем мишљењу („Studie o dčiskem myšleni” — Brno 1936) y којој износи карактеристику дечјег мишљења и расправља о карактеру и развићу дечјих погледа на свет у претшколско доба.