Učitelj

почела су да се разбијају о спорове око тог, која ширина уског филма да се дефинитивно усвоји. Било је јасно да ширина школског филма мора бити нормализована, да се производња школских филмова не компликује и не поскупљује без потребе. Али док су неки препоручивали филм ширине 9,5 мм, јер је јевтиније, други су предлагали да се заведе ширина 16 мм. Истина, филмови те ширине су скупљи од оних првих, али су зато бољег квалитета. Спорови су дуго трајали, јер су се у њих умешали и нестручњаци, а нарочито они који су из финансијских разлога имали личног интереса у томе како ће се тај спор окончати. Тиме се изгубило врло много драгоценог времена, а то је такође узрок што се филм није већ много раније дефинитивно завео у школама као наставно средство.

Али у то време неколико школа набавило је већ пројекционе апарате за уски филм и у чехословачким школама се почео филм употребљавати некако више у огледне сврхе. У много случајева били су то приватни апарати учитеља-киноаматера, који су и сами снимали кратке филмове и приказивали их у школи. Разуме се, највише су се приказивали филмови иностраног порекла: француски, амерички и др. Они су се снабдевали чешким натписима, а у случају потребе подешавала се и њихова садржина.

Најразгранатији огледи са школским филмом вршили су сеу Огледној диференцијалној грађанској школи у Злину. Тамо беше организован и одбор за школски филм који је своју активност могао да разграна највише захваљујући ·-томе што је придобио за сарадњу филмско оделење фирме Бата, у чијим атељејима је могао да снима и школске филмове. Тај одбор основао је у школи архив школских филмова. У архиву су били школски филмови купљени у иностранству, онда филмови добијени редукцијом и прерадом погодних домаћих нормалних филмова и, на послетку, филмови сопствене продукције. Филмови су се употребљавали у настави, а са нарочито успелим филмовима изводили су се огледи да се утврди какав значај има филм у наставном процесу. Истовремено тражио се погодан начин како да се филм органски споји са наставним часом и да се на њему искористи, У злинској грађанској школи нису се, наиме, приређивале засебне биоскопске претставе, већ се филм приказивао директно на дотичном часу. На пр. филм о мачкама приказивао се на часу природописа, кад су ђаци учили о тим зверовима, исто тако филм о Данској или Белгији на часу земљописа, кад се учило о тим земљама, слично филм о електрицитету итд. Филм је постао саставни део наставног часа, па се — већ према садржини појединог филма — њиме почињао час да се пробуди интерес за наставно градиво, или се помоћу филма очигледно објашњавала најтежа партија, евентуално се филм употребио при понављању итд. Поред многих других искустава стечених са филмом утврдило се да филм најбоље може да изврши свој