Učitelj

120 винил

с тим његове вредности. Али би то могло тако да се узме заиста само кад би педагогика била исто што и педантерија. Напротив. Баш и културна историја учи већ више од две и по хиљаде година, да то, што има у мислима педагошка делатност упркос што јој је главна осовина дете, није „дечја“ ствар него — апагагог Ка, што значи: Вођење човека. Млади нараштај тако водити да узмогне као човек и жена узети учешћа у великој борби за хлеб, љубав и моћ који су природни удео човечјег бића и живота, као и да не остану глухи према гласу оних што олакшавају ту борбу : световно назирање, људски морал, вера у Бога. Зар то није најсветији задатак што може бити дат човеку и човечанствур И као најдубље мудрости научник и педагошки геније мора бити признат човек који каже: „Заиста је, рекао бих, судбина свакога човека да га васпитавају и његова дужност да друге васпитава“ (Алојз Фишер).

Школа у животу народа

Као други културни народи и ми смо Словенци још пре пола столећа доспели на такав ступањ развоја, који треба рачунати по закону развитка: ко не напредује, тај назадује. Још под пређашњим политичким господарима у најширим слојевима словеначког људства надалеко је продрло схватање, да се духовни узгој младога нараштаја у „модерно“ доба не сме препустити никаквом случају, већ га мора по неком плану одредити и водити _ школа. Очигледан доказ за то је била обавеза основног школовања све до последњег планинског села. А још актуелнији постаје тај проблем после светског рата. О томе живо расправља књижица, коју је као докторску дисертаци ју написао Фрањо Жгеч са HasHBoM: „Problemi vzgoje naiširših plasti našega naroda“. 1923 (Izdalo in založilo J. U. U. poyv. Ljubljana). y то доба већ школа задире тако одлучно у живот појединаца, да велики део његовог тока меримо баш по отсецима: претшколско школско, пошколско доба.

Словеначка „педагошка провинција“ Има и таквих људи који ће рећи да је педагошка теорија и пракса, која се издаје за словеначку, у ствари само — шарена лаж. Педагошки проблеми и методе за њихово примењивање по њима су и данданас интернационалног или чак светског каракTepa »Welterzie hungsbewegutn о«)') ако не националног

1) Летос од 16 до 23 августа у Њујорку је одржан || светски омладински конгрес. Између 93 покровитеља био јеин југословенски ректор београдског универзитета г. Драгослав Јовановић.