Učitelj

130 ин

хоће успешно посветити рационалној пољопривреди, занатству, индустрији, трговини. До расцвета, који заслужује и који је могућ, нека грађанској школи по садашњој двадесетогодишњици помогну сви који су позвати за то, А циљ и пут словеначким потребама прилагођеној грађанској школи са својим настојањима одушевљено је показао наш прави ментор Драго Хумек. (Види ртгасоНп Нитек: »Кегогта гпеббапзке Хоје« (Ред. богик 1925).

У „Грађанској школи“ која је гласило удружења грађанско школских наставника, идеолошка питања о грађанској школи расправљају за сада словеначки наставници још само спорадично (Куедег, Озгегс, Воде, Хегјау). Дубљи методички и дидактички проблем обрађује Атђег! Дегјау у већ споменутој књизи »5одођи сгодоуштзк! ропк (1937). Ема Дејсингер пак објавила је ошширну студију у оквиру грађанске школе под називом »Ре«ка ргедриђегкебпа дођа« (1936).

3. Средња школа. — (С, обзиром на питање колико која осећа живе воље за регенарацију своје животне моћи, у нашој основној школи могли бисмо лако рећи да је „виши ,а 0 средњој школи да је баш „жалосни део у „числењаку“ нашег школства. Почивши управитељ учитељске школе, Виктор Бежек, згодно је казао у једној прилици: да је учитељ основне школе сличан трговачком помоћнику који добро зна продавати робу, али је нема; а средњошколски професор личи на трговца шефа који има довољно робе али је не уме продати.

Почетком овога века Министарство за науку и богоштовље у Бечу дало је с новим наставним планом и са психички чврсто заснованим „инструкцијама“ за поучавање на аустријским гимназијама и реалкама солидну побуду, да би се средњошколска окна што боље отворила свежем даху савременог живота. И на то је следовала добро смишљена „Маршетова реформа“ којој је највише било стало до тога да средња школа престане једном са оним непотребним: разлагање — испитивање, испитивање — разлагање..... Са словеначке стране и ту је незадовољство са оваквим стањем давало одушке, што доказује на пр. Огмајдоуа »бгедпјебојзка угоја« која је изашла 1912 године у Горици. Али пре него што је поклич за бољу организацију средњошколске наставе допрео до ушију свих меродавних (професора, родитеља и, јаз| пој Теа. — ученика) заглушила га је 1914 грмљавина топова.

Средња школа има уопште задатак да буде аристопедија то ће рећи, циљ средње школе није образовање најширих слојева, већ формирање — одабраних појединаца који ће некад на овом или оном терену самовласно решавати животне проблеме народа. Зато би требало средња школа да води ученика и ученицу,