Učitelj

e 4 1 i

3 ње ти ПИ SO A RAJ РДАУ

| АДИ то ДЕ и а не а и на НИ ране BRA ан

О ТТЕЈУЧИТЕЉ

ПЕДАГОШКО-СОЦИЈАЛНИ ЧАСОПИС ЈУГОСЛ. УЧИТЕЉСКОГ УДРУЖЕЊА ЈАНУАР 1989 БЕОГРАД Х! 19 (58) ГОД. БР. 5

=== | ______.--_________--__ = ГЛАВНИ УРЕДНИК МИЛИЋ Р. МАЈСТОРОВИЋ, БОЖЕ ЈАНКОВИЋА БР. 30 дина на ни ни и И И И u uuu: GE pu uigu и НИ

Педагошка Југославија р Развишак дечје књижевносши, уџбе“

ника п музике у Југославији (од 1918—1958 год.)

Ferdinand J. Maslić, Zemun

1. Нсера!зра dečja fnjižopnosi (Od 1918 do 1958)

Čudne me misli ispuniaiu kad na jiednoi od krainih točaka sfere hrvatskog kulturnog kruga, na domaku naše dične prijlestolnice, a u gradu gdie ie Miiat Stojanović — onda „učiteli na c. kr. normalnoi učioni u Srijemskim Karlovcima” — još 1857 izdao svoje „Cvjetiće za mladež”, pišem ove retke......

Istina, prikupliao sam podatke o diečjioji književnosti kod Jugoslovena još na zimu 1936, kad sam na poziv svog prijatelia Rudolfa Nekole, omladinskog pisca iz Praga, spremio o toj temi informativni članak za češki časopis „Kulturni služba”; sabrani sam materijal kasnije dopunjavao i o istoj temi održao referat na učiteliskoi skupštini III školskog sreza u Beogradu 95-II-19937, ali sam zbog drugih poslova kasnile morao napustiti svoiu prvobitnu zamisao: da prikupim opsežan materijal za iednu iscrpnu i dokumentovanu studiju o diečioj književnosti kod Jugoslovena. Zato sam se našao u prilično delikatnoi situaciji kad sam ovih dana dobio poziv iz uredništva „Učitelia” da „spasavam situaciju” ti. da ubrzanim tempom spremim ovai članak, ier je raniie određeni autor odustao. Odazvao sam se tome pozivu, svjestan da će ovai moi rad usliied iznijetih činjlenica biti nepotpun i manikav, samo zato da ne trpi cielina ove toli značaine publikacije kao što ie „Pedagoška Jugoslavija”...

A) Uvod i historijski razvitak

Od svih Južnih Slovena Hrvati mogu s ponosom ukazati na činjenicu da imaju najstariju dječiu književnost, jer je prvi prijevod „Robinzona” iz pera A. Vranića izašao u Zagrebu 1796 godine: Ako apstrahirtramo od drugih pojedinačnih radova i pokušaja ove vrste (na pr. Izbor iz Ezopovih basana što ga je priredio poznati književnik Antun M. Relković), možemo reći da se dječia književnost kod Hrvata počela razvijati srazmierno mnogo kasnije nego na Zapadu ili kod Rusa. ok tamo nalazimo početke sistematskog razvoja dječje literature već početkom 18 stolieća, kod Hrvata pada tai početak tek u drugu polovinu 19 vijeka, otprilike uporedo sa razvitkom hrvatske Moderne. Ovo neće biti teško shvatiti, ako uočimo da je tek а

Учитељ