Učitelj

105

А баш у томе се поглавито и састоји сам проблем васпитања и духовнога развитка детињега у породици, а тако исто и у школи и друштву, јер он задире у то питање и посредно и непосредно.

Питање узајамнога односа између детета и његових родитеља у првом реду, а затим и питање узајамнога односа између њих и њихове друштвене и школске средине, све то ствара, дакле, духовну и душевно-моралну атмосферу, у којој се креће и развија данашње дете.

И све то, дакле, утиче — било позитивно, било негативно на младу детињу душу и његов још неформирани, још потпуно неразвијени и неизражени дух. |

И отуда, дакле, од правилнога и педагошки увиђавнога, тактичнога односа и држања свих тих фактора у том питању зависи у многоме, да ли ће се код самога детета у садашњици живота пробудити, развити и добро упутити свеколике његове животне, духовне и душевне силе и диспозиције. Мли ће се, напротив, све те силе и диспозиције ометати и спутавати у целокупном детињем развитку, а детињи млади дух и нервни живот на стоструки начин вређати, дражити и доводити у тешку ситуацију.

li

Дете у свом целокупном духовном, душевно-моралном и физичком развитку прима и усисава у неку руку целокупну духовну и морално-душевну атмосферу око себе. Оно је као такву, просто преноси у своју нежну душу и свој још слаби и неразвијени дух.

Отуда, дакле ,од радости и патњи у родитељској кући, од. хармоније или дисхармоније односа међу самим родитељима и између браће и сестара, као и од односа његове најближе околизе, — пада и мора падати светла или тамна сенка на сам млади детињи дух и на саму младу и нежну детињу душу.

Дете, наиме, од свега тога узима и урезује у свој духовни и морално-душевни живот много више него што се то обично мисли. А тако се то, збиља, мисли не само код педагошки неупућенога света, већ често пута и у многим педагошким и школским круговима. Једна мирна, топла, срдачна и другарско-пријатељска породична атмосфера, која се спроводи стално и увек конзеквентно у целој породици, дабогме да ће утицати и деловати позитивно и на детињу душу: пријатељски, другарски, срдачно, топло и искрено.

Таква породична атмосфера ће благотворно утицати на дете и развијати његов дух и душу. Она ће уздизати и облагорођавати детиње нагонске силе и освежавати и очвршћавати његове нерве и његове животне и телесне силе.

Међутим, тако не стоји ствар са једном вечито свађалачком и стално мучном, неиздржљивом и нервно наелектрисаном родитељском и општом породичном атмосфером, где се без узајамнога поштовања и поверења, круто, грубо, без љубави, срдачности, топлине, присности и искрености, међусобно општи и живи. Таква. општа породична атмосфера мора негативно утицати на дете и његов духовни и душевно-морални живот и развитак.