Učitelj

123

обавештења од једног Учитељског осигуравајућег друштва у Ђугарској, које се зове „Учитељска каса“. Са задовољством констатујемо да смо тражена обавештења од тог друштва одмах добили. Према тим обавештењима, бугарски учитељи, до сада, уопште нису имали специјалних учитељских кредитних задруга. Они су до сада имали само „Учитељску касу“. А то је задруга за осигурање и узајамну помоћ, коју су бугарски учитељи основали 1 марта 1901 године. У прво време чланови задруге могли су бити само бугарски просветни радници, а од пре 10 година она је претворена у једну опште грађанску задругу, чији чланови могу бити сви бугарски граБани. „Учитељски каса“ у прошлој години имала је 41.000 чланова.

Међутим, прва специјална учитељска кредитна задруга основана је у Бугарској тек ове године. Правила те Централне учитељске кредитне задруге, која је названа „Просветна задруга за узајамну помоћ“, односно краће „Просветна каса“, потврђена су од стране Софиског окружног суда 8 фебруара ове године. Задруга је отпочела рад 1 априла тек год., а већ крајем јула ове године она има 600 чланова са 1,000.000.— лева удела. „Просветној каси“ одмах је приступио и „Просветни савез“ са улогом од 1.000.000— лева. Чланови задруге, у смислу чл. 12 правила, могу бити само бугарски учитељи и чланови њихових породица. Постоји нада да ће ова бугарска учитељска кредитна задруга у најскоријем времену показати велики напредак, пошто је учитељски сталеж у Бугарској бројно веома јак. Као што видимо, — и поред тога што се земљорадничко задругарство у Бугарској налази на веома завидној висини, — кредитно задругарство бугарских учитеља је знатно слабије него наше, јерусе оно самостално почело развијати тек ове године.

Лазар Бјелић (Свршиће се)

Пасмени сасшави у радној школи

У радној школи писмени састави, као средство за развијање самосталног писменог изражавања, заузимају врло важно место. Изразити нешто значи повезати наше претставе за неке моторне радње. Те наше претставе ми можемо да изразимо на више начина: кореографски, мимиком, музиком, певањем, бојом, гласом итд. Али од свих облика изражавања најважнија и најнужнија како у биолошком тако и у социалном погледу јесте способност изражавања помоћу усмене и писмене речи. Проблем писменог изражавања није од великог значаја само за педагогику него и за културу човечанства. Целокупна светска култура је резултат баш писменог изражавања и сачињава њен продукат. Наука без писменог изражавања не би била могућа, јер она, управо, води своје порекло од проналаска писмених знакова за изражавање. Зато права култура и наука не постоје код народа који немају писмености. Да није човек знао да изрази писмено своје мисли и осећања, не бисмо ништа знали за

у Предавање одржано на Конгресу Огледних школа у Борову 31 маја 1939 године.