Učitelj

бодне одговорности како за свој властити живот и рад, тако и за судбину, срећу, добро, напредак и слободу саме заједнице, где се рађа, живи и развија сав тај подмладак.

Ето зашто, дакле, у место тога и таквога култа ауторитета, слепе послушности и простога, безвољнога аутоматизма, истичемо култ заједнице и њенога добра, напретка и слободе као највише и најглавније у васпитању.

Тиме се, дабогме, сам принцип ауторитета, као такав, не укида и не уништава. Он се ту само преноси на саму заједницу и њену унутрашњу дисциплину. Ту је, дакле, сама заједница, као и њено добро и њена унутрашња дисциплина — највиши ауторитет.

И ето на такав дубљи и виши ауторитет саме заједнице треба сав наш подмладак да се ослони у свом општем духовном уздизању и васпитању. И то, дабогме, не само ауторитет саме људске зајгднице, већ и ауторитет саме школске заједнице.

Само ће, дакле, у једној таквој животној и школској заједници моћи и родитељско и наставничко старање, стечено искуство и знање, као и њихова дубока љубав и пажња према детету и младежи, снажно, топло и ауторитативно утицати и деловати у социјално-етичком смислу на сав тај подмладак и његово васпитање.

И само тако, дакле, ту неће и не може васпитно-морална снага и ауторитет школе почивати на томе, што ће се школски подмладак принуђавати, силом нагонити на рад, на добро и на дисциплину у раду и животу.

То ће све, напротив, почивати на томе, што ће се сам тај подмладак припремати и учинити активним учесником у самом социјално-моралном раду и животу и друштву. И у исти мах тај подмладак ће се припремити и учинити активним спроводиоцем и носиоцем истинскога социјално-моралнога духа, осећања и стремљења у самој заједници.

ХМ

Ето, зашто, дакле, и школско дете и свеколики наш подмладак мора у сваком погледу осећати свуда око себе само срдачну другарску и пријатељску атмосферу. А тако исто морају они свуда ту наилазити само на примере правога другарства и истинске љубави и пажње.

М највише пак што дете и подмладак може и сме ту осећати као утицај — јесте само топла и срдачна сфера утицања старијих другова и пријатеља: родитеља и наставника. А ни у ком случају деца и подмладак не смеју ту осећати мучну и убиствену атмосферу господарскога старешинства и туторства, с једне стране, и ропске, понизне послушности, с друге стране.

И само тако радећи и поступајући при тако тешком и важном послу и задатку васпитања и подизања на снагу школске деце и целокупнога нашега подмладка, биће и родитељи и васпитачи и наставници потпуно сигурни у свој успех.

Они ће, наиме, бити сви на сигурном путу: да ће се и код школскога детета и код целокупнога нашега подмлатка развити и продубити пун: истински смисао за рад. А заједно с тим ће се ту развити и