Učitelj

на пораст детета. Детету треба зато пружити што више могућности слободног кретања у игри и на чистом ваздуху. Васпитачици треба да су познати и сви услови за правилан физиолошки и физички развој детета као: правилна исхрана, одевање детета, као и целокупна хигијена детета у раном детињству.

У раном се детињству дакле даје основа читавој психофизичкој личности. Са много познавања детета каже М. Монтесори: „Дете хоће: да разуме, да ради, да расте и да се развија.“ И зато, — ако хоћемо да васпитамо психофизички здраво дете и да га оспособимо за самосталан позитиван рад и стварање, треба да му дамо што дечја природа тражи: доживљаје, искуства, знања и прилике за развој његове активности.

III

Данашња породица, у којој мајка најчешће и привређује, ставља друштву захтев, да и оно узме учешћа у васпитању њене деце. Данашња мајка даје добар део своје снаге друштву, а оно треба да јој помогне у васпитању и образовању детета. Сем напред наведених психолошких разлога намеће се питање: Коме ће мајка да. остави своје дете преко дана док она привређује» — То је сваковневно, горуће и врло болно питање свих мајки које морају да привређују — била она сељанка, радница, занатлија, чиновник или интелектуалка. Решења су разна: или мајка оставља своје дете закључано у соби, — или га препусти улици и њеном утицају, или га оставља млађима. — Најсрећнији је слућај ако се у кући налази баба или нека тетка, која за то време води бригу о детету. Колико су по дете — опасна остала наведена решења, можемо се уверити из разних новинских чланака, криминалних и медицинских извештаја. Ко познаје дечји душевни живот, нарочито његове фантазије, тај ће са језом у души да помисли на душевне доживљаје детета закључаног самог у соби, док му његова бујна машта (у тој фази у најснажнијем развоју) слика најстрашније могућности. Баш у том страху из раног детињства лежи најчешће узрок доцнијим нервним неправилностима и поремећајима. — Дете пак које мајка препушта улици изложено је великим животним и психичким опасностима. Колико само порока и опасних навика може да стекне дете од уличног случајног друштва разних пробисвета. Криминалистика детета могла би нам дати много тешких, страшних и жалосних података. — Мајка опет која мора своје дете, своје највеће благо, да остави млађима, осећа коликим га и ту опасностима излаже. То је нарочито болно питање за образовану мајку и интелектуалку, која је свесна шта све дете може да научи и види од млађега. У отсуствовању од куће — на дужности — са језом у души помишља на своје дете, које је морала да остави примитивној, неукој, а понекад и морално незрелој особи. Ту долази у питање и дечје здравље и утицај на директиву развоја његове душевности. |

Овај социјални проблем био је и главни разлог за отварање забавишта у Америци. Неколико мајки — које су привређивале — до-

|