Učitelj

сле 20 мес. рада у забавишту“. А према чл. 7 истог закона — „усмени испит полаже се из:

а) психологије раног детињства;

6) науке о дечјим забавиштима (методе, организација, историја дечјих забавишта);

в) народног језика и књижевности;

г) народне историје и земљописа Југославије;

д) певања и декламовања;

5) гимнастике и дечјих игара;

е) цртања и моделовања простих живот. облика и предмета из дечје околине;

ж) администрација и познавање основношколског законодавства. Према овим правилима од кандидаткиња — забавиља захтева се да имају образовање учитељица за основну школу, а само праксу у забавишту. У чињеници, да је дошло уопште до такве промене правила за полагање практичног испита за забавиље, постоји доказ. да се осетила потреба реформе у образовању забавиља, тј. да забавиља треба да има јаче теориско и опште образовање него што се то до сада тражило. Такво решење ипак не може никако да нас задовољи. Јер управо у тој чињеници, што се од забавиља тражи стручно образовање учитељица основних школа, изражава се погрешни) став према обравовању забавиља. У учитељској школи добија се специјална теориска спрема за рад у основној школи, где се ради са дететом у другој фази развоја. Психологија детета као предмет у учитељској школи обрађује поглавито педагошку психологију школског детета, а мање психологију раног детињства. Методе рада у основној школи битно се разликују од метода рада у забавишту, где се ради са дететом у доба игре. Наставници методике у учитељским школама нису довољно упућени у методски рад као ни у организацију рада у забавишту. Према томе наступа та неправилност, да се забавиља теориски и практички спрема за рад у основној школи, а стварно мора да ради у забавишту са малим дететом, што захтева другачије образовање и друге методе рада. Нити је у ранијем курсу могла, а нити у учитељској школи може забавиља да стекне ону теориску спрему која јој је потребна да разуме мало дете у раном детињству, да уме са њиме правилно да се опходи, да уме да му пружи занимање које одговара тој фази развоја итд.

Данас кад се осетила велика важност отварања дечјих забавишта нарочито у пограничним крајевима наше земље, долазило се често на мисао да је довољно ако забавиља има одговарајући број година старости и неки курс створен на брзу руку. То би била огромна грешка! Утицаји на дете у раном детињству пресудни су за читав будући живот човека. И зато је курс за васпитачицу малог детета апсолутно недовољан, нарочито ако се има у виду да стране државе снабдевају своја забавишта код нас са забавиљама које имају врло солидну стручну спрему. А личност која даје основу изграђи-