Učitelj

пи Др и

драги рате трен аннитен

ност слободног цртања. Ове чињенице оправдавају захтев да се цртању посвети нарочита пажња и у забавишту.

Пошто је на овом ступњу развитка прецртавање предмета далеко деци допушта се у забавишту само цртање ло сећању и по фантазији. Деца на свој шематски начин цртају предмете које добро познају. У смислу саморадње најбоље је да сама изаберу предмет. Нпр. каже им се да цртају нешто што су јуче посматрали у врту. Деца која показују способности у слободним комбинацијама илуструју садржине из бајки и причица, или разне друге слободно замишљење призоре.

За правилну примену цртања у забавишту потребно је позна-

_вати једну заједничку одлику овог узраста. Она се тиче дечјег

односа према бојама. Боја има за децу нарочите дражи, о томе се свако може лако уверити. Али док боје тако снажно привлаче оне у сазнању и разликовању ствари, каом у практичној примени, нису од утицаја. Деца воле јаке, светле боје и њих радо употребљавају, али је значајно да при томе не мисле да ли се обојеност на цртежу подудара са бојом предмета. То чини да се у дечјим радовима могу видети: зелени коњи, црвени зечеви, плави мишеви итд. Исто тако: на једној истој ствари могу се запазити њени делови обојени разним бојама. О овој особености у дечјем цртачком приказивању треба водити рачуна. Обзири према њој захтевају да се у погледу бојења не врше на децу никакви утицаји. Треба их ту оставити самој себи. То значи пуштати их да своје цртеже боје на свој начин. На право посматрање боја и њихову природну примену ваља навикавати сасвим лагано.

Дечју наклоност према бојама, која има физиолошке основе, треба задовољити и набављати према томе материјал за цртање. То су креде у боји за цртање на табли и писаљке у боји за цртање на хартији. Дете најрадије црта кредом и. то крупно. Његова рука још није способна за финије облике. Стога се у савременом забавишту најмање два зида покривају таблама одмереним дечјој висини, како би се што већи број деце могао запослити у исто време. За цртање писаљкама може се употребити свака проста хартија што се има на

расположењу.

Треба се чувати грешке да се дечји радови посматрају са естетичког гледишта. Дуго је то била заблуда, а делом је и данас. Дечји радови служили су и служе често за параду. Али данашња школа не би требала да подржава ту грешку. Не сме се заборавити да је дечја примитивна цртачка техника израз њихове душе. Цртеж мора да задовољи, па макар имао далеку сличност са оним што претставља. Важно је да се примедбама и исправљањем не наруши дечје уживање у стварању и не поколеба храброст. Увек се мора мислити на то да и овде треба одржавати вољу и поуздање у себе.

Старија пракса познавала је т.3. предвежбе, које су се састојале у цртежу разних линија, кругова, полукругова и других облика. Нажалост још није сломљена моћ укорењених предрасуда. Савре-

мена пречишћена схватања овај пут не могу допустити. То би зна-