Učitelj

|;

164

ним образовањем ојачати основе на напредак сеоске деце у правцу њиховог позива и подизања сеоске културе.

6. Док се деца у градовима школују у већини случајева бар осам година, у постепеним засебним разредима, сеоска деца у мање организованим школама са по више разреда у једном одељењу, завршавају највише четворогодишње основно школовање, које је апсолутно недовољно.

Императивно се намсће спровођење осмогодишњег обавезног школовања за све сеоске школе у држави.

7. Мање организоване школе у селима слабије су и у погледу уређења и недовољно су снабдевене училима и ђачким потребама. Дакле, и у том погледу запостављена је сеоска омладина према градској и потребно је да се за уређења и снабдевање сеоских школа побринемо бар толико, колико и за градске.

а. Наставни план и програм за основне школе није израђен засебно за сеоске школе. Завичајна настава у основној школи не долази до пуног изражаја. Основна школа често још увек отуђује сеоску омладину од утицаја сеоске културе и упућује је у правцу градских културних идеала. Образовање и васпитање, с обзиром на потребе сеоске средине у школи, не долазе до пуног изражаја.

9. Без практичног спровођења осмогодишњег обавезног основног школовања за сву сеоску омладину не може се добити добра основа за образовање сељака за пољопривредни позив, даље, усавршавање у позиву и подизање сеоске културе.

10. За практично спровођење осмогодишњег школовања требало би у селима форсирати оснивање привредно-задружних течајева за мушку сеоску децу, после завршене основне школе и домаћичких течајева за женску сеоску децу, после завршене основне школе. Тако исто и оснивање виших народних школа и грађанских пољопривредног типа. Целокупна настава у тим течајевима и школама треба да се заснива на упознавању потреба сељачког позива, а с обзиром на локалне сеоске прилике, на духовно расположење и способности сеоске деце. Све то има да се уврсти у животну заједницу села и да поступно припреми увођење обавезног осмогодишњег школовања.

В. С обзиром на потребе унапређења села данашња сеоска основна школа има у погледу наставе следеће недостатке:

Данашња основна школа у сеоској омладини не буди у довољној мери потребно разумевање и интерес за рад у сељачком позиву и животу сељака:

1. Она не даје довољну основу за даље стручно школовање за сељачки позив;

9. Она није довољна ни за унапређење пољопривреде како то тражи данашњица а још мање како ће то тражити будућност од сваког народа;

3. Она није довољна ни за то да би се сељак могао данас сам даље усавршавати у свом позиву и да би могао посећивати по-