Učitelj

- И

разлику између њих. Квалитети света множине не прелазе непосредно један у други, пошто се „светска супстанција јавља као посредник при тим променама“, због чега се између тренутка садашњости ранијег и тренутка садашњости доцнијег квалитета мора налазити празни тренутак промене, у коме ранији квалитет више не постоји, а доцнији још не постоји.

Простор. По Петронијевићу, простор је „симултана датост непроменљивих садржаја једног поред другог, уколико (и доклегод) су ти садржаји непроменљиви“. Он није дељив у бесконачност, него „се састоји из две врсте тачака, из реалних средишних и иреалних средњих тачака“. Прве су испуњене реалним садржајем, а друге су само проста дистанција између две реалне тачке. Како је небиће немогућно, то њој мора одговарати реална тачка, која, дакле, није у простору, него је ван њега и која одваја две реалне тачке. Стога је наш филозоф назива ванпросторном раставном тачком као и квантитативним актом негације, „која ставља нумеричку разлику обе реалне просторне тачке“.

У оном излагању импликован је проблем додира реалних средишних тачака у простору. Решење његово утолико је важније, што ће оно довести до нових сазнања о целини света.

Има две врсте додира: непосредан (примаран) који је идентичан са иреалном тачком, и посредан (секундаран). У првом случају две реалне тачке додирују се у простору једна с другом, а између њих нема треће средње тачке, него су растављене иреалном средњом тачком; ако пак њихова дистанција не пада уједно са иреалном средњом тачком, онда је однос посредан. Оба ова случаја важе само за раширени простор. Напротив, ако се свака реална тачка само непосредно додирује са сваком другом реалном тачком, онда је то нераширен конзекутивно-дискретан простор, који ће имати произвољан број димензија, тј. п, док раширени простор не може имати више од четири димензије.

Светска супстанција „се налази ван света монада и спаја све његове реалне тачке додирујући се с њима апсолутно непосредно“. Стога, свима многобројним негационим, тј. растављачким, тачкама стоји насупрот једна једина „спојна тачка“, јер „би се иначе бескрајно многи делови растављачких квалитативних тачака разишли, а то би значило уништење света множине и разноликости“. Према томе, екстрамондиална супстанција пружа јединство свету множине и различитости. Отуда, свет је ограничен.

Кретање. Консеквентно своме учењу, Петронијевић тврди да постоји апсолутна разлика између кретања и мира, пошто у конзекутивно-дискретном простору „једна реална тачка може променити своје место само ако околне реалне тачке, које ово место одређују, при томе задрже непромењено своја места“.

Квалитативни проблеми. Људски дух управља своје упитне погледе не само величини света већ и тајнама о квалитативној природи његовој. .

Атрибуши монаде. При решавању квалитативних проблема Петронијевић полази од појединачне свести утврђујући њену не-