Uredba o prevozu putnika i robe na železnicama u Kraljevini Srbiji : ("Pravilnik za železnički saobraćaj") : važi od 1. januara 1908. godine

оне станице, где за то има о постројења (56. а ЈЕ

. Примање живих животиња на. возидбу ЛЕ томе зависи у осталом и од санитетско полицијских власти, које (на основи закона о спречавању сточне заразе п ветеринарских конвенција са страним државама) повремено одређују из којих се места, за које време и у којој мери ограничава или забрањује отправљање живих животиња железницом.

Болесне животиње не примају се на возидбу.

Пошиљалац, односно прималац, дужни су самп се старатио извршењу законских пролиса, и. наређења санптетско полицијских власти; а тако исто и тачно и за времена испуњавати све погодбе од којих зависи примање животиња на возидбу и отправљање железницом, јер су за изБре тих прописа они и одговорни.

· Дивље животиње (зверове) мора желез ница примити на возидбу само ако се испуне све погодбе, које она буде прописала у интересу безбедности. :

Железница има право захтевати пратиоце за послатке живих животиња. Пратиоци су дужни, ако их старешина станице. пзузетно од тога не ослободи, заузети место у сточним колима, како би животиње успут надгледали. Ако у колима, има сена, сламе и других лако запаљивих предмета, онда је пратиоцима забрањено пушење у колима.

Ва еитне животиње, нарочито за живину, нису потреони пратиоци, ако се предају на возидбу у преносним, добро затвореним, кошевима пили кавезима. Кавези морају бити пространи, и да је приступ ваздуха у њих слободан.

5. Кад пошиљалац не да пратиоце или их не да у довољном броју, мора о томе написати прописну изјаву у товарном листу. У том слу= чају железница не одговара ни за какву штету, која се иначе не би догодила да је било пратиоца.