Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj. Knj. 2

УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ 67

на ме имађаше само једна жена, а та нити је била Хрватица, нити лијепа, али једно од најпаметнијих и најчишћих женских бића, што сам их икад сусрео за мог дугог вијека.

Познао сам породицу мога вршњака Хермава Пукшец-Мурског године 1838, кад му се десила незгода, а ја му помогао. Настаде из тога уско пријатељство, које је потрајало непомућено све до изумрћа ове фамилије, готово пола стољећа.

Херманов отац бијаше управни поручник у слуњском крајишком пуку, то јест он је водио сву грађанску управу пуковније. Онда му је могло бити око 45 година, а био је човјек знатније талентиран, сређеног знања и узорног поштења, а врло строгу служби. Озбиљан и шутљив, није волио друштво и живио је само за своју фамилију. Зачудо, мене је више привлачио тај старији неприступачни човјек, него ли његов син, који је био мој вршњак.

Но Херманова мати била је за мене идеал духовите, образоване и племените госпође. Бијаше ванредно добра срца и узор највјерније и најпожртвованије матере. И да је била лијепа, нема сумње, био би се ја у њу смртно заљубио, али јој природа не даде спољашњост једнаку душевним одликама. Тако сам био спасен од те опасности па сам је могао само поштовати онако, каошто добри католиципоштују свеце.

Госпођа Пукшец -Мурска имала је чудан удес. Била је кћи господина Бродороти, који је био главни министар сувереног кнеза Хермана Хоенцолерн-Хехинген. Одрасла је и одгојена на том двору заједно са кнежевском дјецом. У најранијем дјетињству умро јој је отац, а кнез је пошаље у Беч као дворску даму с једном од својих кћери. Кад се принцеза удала, наговори госпођицу Бродороти њезин брат, да оде богатој тетки, бароници Бек, која је живјела у близини Беча, но онда за пар година умрла. ' Брат госпођице Бродороти бијаше побочник принца Ксавера Хоенцолерн, аустриског генерала, а послије фелдмаршала и предсједника Дворског Ратног Савјета т. |. министра војног.

5%